Нека метафора се вуче уз мене као да је нека урота, а не оно што би могло да се сагледа и изрази као реалност. А моја реалност је чистац на коме ја живим.
Имам већ 70 година што би рекао један поп на сахрани мог друга: имао је 70 година, ни премало, ни премного. И немам више право да ћутим. Овако прослављени редитељ Емир Кустурица објашњава околности у којима је, поред репутације светског уметника филма, почео да гради и каријеру књижевника.
Да је у томе успешан потврдило је и представљање његових Сабраних дела у пет књига, објављених у издавачкој кући "Космос". Уз опаску да би можда боље било рећи изабрана дела, будући да ће их бити још, професор Кустурица, још додаје да његово писање није дошло из неког смишљеног концепта.
"Није то дошло ни из жеље да будем писац, него је настало практично као замена за нешто што је много композитније и теже, а то су филмови. Дакле, да би постао књижевник човек мора да пише, односно мора да вежба рукопис, а ја сам то доживео као кад правим кадрове. А кад правите кадар и секвенцу, било да је један или их је много, то се увек ради изнова, све док човек не дође до неке врсте перфекције", објаснио је Кустурица.
Он је за Спутњик потврдио да је постао писац између осталог и због тога што није више било новца за филмове и то, како је објаснио, захваљујући руском председнику Владимиру Путину.
"Кад сам први пут рекао нешто позитивно о Путину, онда је одмах кренула рестрикција на Западу која је била сулуда. То је било још време кад је он био кооперативан са Западом, не ово сад у коме ствара нову валуту и где се заправо један читан свет ломи и добијамо нови оквир нове цивилизације која је на други начин постављена од ове колонијалне", рекао је редитељ.
Кустурица сматра да је БРИКС један нови оквир у који ће стати све оно што не жели да буде под неоколонијалном, односно постколонијалном шапом која је држала практично читаву планету два-три века.
"Сад је дошло време разрачунавања које не мора да буде ратно, иако ће ту бити ратова. Уосталом, Индија и Кина имају спорове око граница, па су у истој тој групи. Уједињене нације и међународно право је тако поклекло, изгубило је ону силу коју је имало и у таквом нереду јако је добро да се ствара нови поредак. То је нови поредак на старим искуствима царевина, поклекнутих царевина, поништених Кине и Индије које су заправо биле највеће жртве колонијализма британско-француског, односно америчког, а сад се јављају и сами као хегемони", рекао је Емир Кустурица.
На питање да ли су у праву они који кажу да све заправо зависи од исхода америчких избора, редитељ је рекао да на површини то јесте везано за те изборе и да је Америка и даље најјача светска сила, формално и да ће тако бити до увођења валуте која ће да парира, а не да буде жртва америчког долара.
"А доштампавали су их колико год им је требало, јер су знали да у завршници неког коцкања у Дубаију или било где у Индонезији, добитнику жетоне исплаћују у доларима. Док ове земље које су се среле сад у Казању, не створе свој монетарни финансијски систем, дотле ће они бити први. А мислим да нам за ово о чему говоримо треба још година-две, да ћемо имати један паралелни финансијски систем и економију која неће зависити од Федералних резерви, односно колико има долара или колико ће се доштампавати. Кад се смањи оквир унутар којег је долар валута која влада, онда ће Америка изаћи на чистац сама са собом. А тај чистац не знамо шта ће да буде", указао је Кустурица.
Иако је Андрићу посветио цео један град, од њега није преузео уверење да је у ћутању сигурност.
"Нисам, зато што се данас не може рећи да је у ћутању сигурност. Данас можеш да се правиш луд да се ништа око тебе не дешава и да будеш слободно жртва тога што ћутиш. Данас се човек брани вербалним рафалима боље него ћутњом. Хоћу да кажем, различита времена – различите идеје и идеали. Андрићев је био идеал да буде миран и да ствара. А мој идеал је да у своју друштвену заједницу унесем што више могу. И утолико је мој дискурс, у ствари, јак да би све оно што код мене вреди било пренесено на људе с којима живим", рекао је редитељ.
Документарац о Украјини
Свет и даље с пажњом прати све што Емир Кустурица прича и ради, а недавно смо гледали домаћи документарац о Украјини у којем се појављује.
"То је занимљив филм. Јер како без икаквог одблеска човек да ћути на оно што се дешава са Печерском лавром у Кијеву, дакле, у срцу руске духовности, односно православља, с којим ми делимо практично све, укључујући и блиске језике и на неки начин никад остварену љубав која је, ваљда због те физичке удаљености, тако била постављена. Веома је важно да се у једном таквом филму солидаришемо са браћом која су угњетена у Кијеву. То су православна браћа, то је иста култура, то је култура на којој сам ја одгајан, без обзира што су имена другачија, то је оно што сам понео из куће. Да је мој отац жив, урадио би исто", казао је Кустурица.
Он је рекао да ипак има наду да ће се дешавати добре ствари, јер "сила Бога не моли" и да ће то на крају да заврши управо на онај начин на који очекујемо да све дође на своје место и да оно што је руско буде руско.
"Зашто? Зато што је тај мултикултурни рецепт пропао на испиту, управо на оном на чему је независна Украјина угњетавала у том делу, забрањивала језик. Гледао сам један документ у коме украјински председник обећава пензионерима Русима да неће имати пензију, да неће моћи унуке да шаљу у обданишта и да неће моћи да живе на тој територији. И то се сад види по утврдама које су градили од 2014. до практично почетка овог сукоба. Ту се још појављује и феномен биолошких лабораторија, та прича заслужује свој епилог", сматра Кустурица.