Срби који живе и раде у Русији, као и више од 600 Кримљана имали су прилику да уживају у фестивалу српске културе "Свети Сава" који је одржан од 21. до 23. новембра у Симферопољу.
Ова културна манифестација почела је концертом српске духовне музике на којем су наступили руски и српски уметници: Анђела Динић (Србија), Божана Лазић (Република Српска) и Дара из Русије, солисткиња вокалног ансамбла народних песама "Жуте крушке".
Уметнице су извеле народну музику, као и дела српских композитора, Владислава и Стевана Мокрањца.
Након концерта, уследио је и документарни филм ТВ Канала СПАС о Светом Сави, који је представила Анђелика Кареткина, једна од ауторки.
Филм "Свети Сава. Руска боја на српској застави" говори о томе зашто је Свети Сава, који је могао да постане први краљ Србије, постао најпоштованији светац у српском народу. У филму Анђелика разговара са познатим српским глумцем Милошем Биковићем о руској души и о мисији наших народа, а са његовим братом – монахом Михаилом, о томе зашто Русију сматра својом другом домовином.
Како каже за РТ Балкан Негослав Миливојевић, председник Удружења грађана српско-руске заједнице "Завет" и Међународног покрета русофила у Републици Српској, фестивал је одржан на Криму јер је баш на том месту и започета хришћанска историја.
"Са овог места кренуло је покрштавање Руса и православље. Овде су били први манастири. А Свети Сава је први српски просветитељ. Такође, догађај је организован како би упознао становнике Крима са нашом културом, светињама и традицијом. Руси нас Србе из Србије и Републике Српске сматрају браћом, као и ми њих", истиче Миливојевић.
Свети Сава – стуб руско-српског пријатељства
Овакви догађаји, како каже Јелена Осипова, доктор филологије и ванредни професор Катедре за словенску филологију на Православном универзитету "Свети Тихон", не само да ојачавају братске везе наших словенских народа на један леп и узвишен начин, већ пружају отпор негативним појавама у области културе.
"Лепо је што су тога свесни људи у влади Крима и надам се да ће се српски фестивали наставити и на Криму и у другим деловима и градовима Русије", истиче Осипова.
На питање колико је Свети Сава значајан за Русе и Србе, Осипова каже:
"Свети Сава је поставио духовни темељ историјског јединства наших народа, како је рекао руски слависта, професор Иља Числов. И то је жива истина. Свети Сава је неодвојиви део српске душе и наше заједничке историје. Није нимало случајно да у Симферопољу у манастиру Свете Тројице, где се налазе мошти Светог Луке Кримског постоји и фреска Светог Саве."
Посебно место које повезује Србе и Русе
Говорећи о томе због чега је догађај одржан баш на Криму, Осипова истиче да је Крим једно посебно место за Русију и руски народ, а самим тим и за словенски свет.
"Ту је почела наша хришћанска историја и положен је темељ будућих нераскидивих веза са другим православним народима Европе, а посебно са Србима. Крим је иначе у новој и најновијој историји симболички повезује наше народе. Ту је било омиљено место руске царске породице, која је веома поштована и у српском народу. Такође, из Севастопоља су руске избеглице заједно са великим делом руске царске војске на челу са генералом Врангелем кренули у иностранство, спасавајући се од бољшевистичког терора, а многи од њих су нашли своју другу отаџбину управо у Србији. Тако да Крим је увек био и остао не само значајно стратешко упориште са војне тачке гледишта, већ и битно место у историји и у свести наших народа", објашњава Осипова.
Српски фестивал на Криму, како додаје, може дати велики допринос у појачању хришћанске свести наших народа што је неопходно за живот и опстанак и Срба и Руса и за уједињење историјских руских земаља.
Крим света руска земља, а КиМ – српска
На питање, како су Срби дочекани на Криму, Божана Лазић, студенткиња хармонике на Руској академији музике "Гњесин", објашњава да је наш народ дочекан са пуно љубави, радости и топлоте.
"Ове године, први пут сам имала прилику да путујем на Крим! Дочекали су нас људи пуни љубави, радости и доброте. Пуни топлоте. Заиста, била је предивна атмосфера и било је прелепо дружити се и ширити српску културу", истиче Лазићева, додајући да су Срби пре повратка у Москву, имали смо прилику да посете манастир Свете Тројице, у ком се налазе мошти светог Луке Кримског.
"Пре повратка у Москву, имали смо прилику да посетимо манастир Свете Тројице, у ком се налазе мошти светог Луке Кримског и где се налази чудотворна икона пресвете Богородице. Када су сазнали да смо ми из Србије и да смо учесници фестивала, отворили су мошти Светог Луке Кримског и спустили икону Богородице са олтара да је целивамо", објашњава наша саговорница.
Колико је Свети Сава важан за Србе, наводи она, толико је и Лука Кримски важан за Крим, за Русију.
"Како је КиМ света српска земља, тако је и Крим света руска земља", наглашава Божана.
Фестивал српске културе "Свети Сава" организовало је Удружење грађана српско-руске заједнице "Завет" и Национално-културна српска заједница градског округа Симферопољ уз подршку Подворја СПЦ у Москви, управе града Симферопоља и Међународног покрета русофила.
Иначе, први фестивал српске културе "Свети Сава" одржан је уз благослов митрополита кримског Тихона. Циљ овог догађаја је да становницима овог руског региона представи српску културу, као и да подсети на духовну и историјску вековну везу између наших народа.