Умрла чувена уметница фотографије Горанка Матић

Била је уредница фотографије на Радио телевизији Србије, у дневном листу "Политика" и у недељнику "Време"

Уметница фотографије и историчарка уметности Горанка Матић преминула је у 75. години у Београду после дуге и тешке болести, јавили су данас медији.

Рођена у Марибору 1949, Горанка Матић завршила је студије уметности на Филозофском факултету у Београду. Фотографијом је професионално почела да се бави 1980. године, а већ је 1986. имала изложбе и у земљи и у иностранству. Била је прва жена фотограф члан фото-секције УЛУПУДС-а.

Од 1971, односно од оснивања Студентског културног центра била је асистент ликовног програма, потом стручни сарадник и кустос галерије Срећна нова уметност.

Од 1978. до 1980. године водила је Галерију 45 на Новом Београду, у којој је организовала више од двадесет изложби.

Фотографисала је за многе часописе и магазине попут "Џубокс", "Старт", "Свијет", "Омладинске новине", "Дуга", "Дело", "Либератион", "Полет", "Момент", "Беорама", "Ритам", "Њу номент"… Од 1990. до 2006. радила је као уредник фотографије у недељнику "Време", а од 2006. до 2010. је била уредник фотографије у дневном листу "Политика". Пензију је дочекала на Радио телевизији Србије. Све време је излагала фотографије, градећи тако уметничку каријеру.

Пободом смрти уметнице, министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић упутио је члановима породице, колегама и целокупној јавности саучешће.

У саопштењу Горанку Матић описао је као "необично храбру, одлучну и самосвојну" уметницу која је објективом свог фото–апарата за вечност забележила неке од најзначајнијих догађаја и мноштво изузетних личности које су обележиле претходне деценије на нашим просторима. 

"Као по некаквом неписаном правилу увек присутна тамо где се ствара историја, али истовремено веома посвећено чувајући од заборава и многе личне историје знаних и незнаних, Горанка Матић је само себи својственим сензибилитетом и ауторским рукописом током читавог низа година стварала и створила величанствену галерију без чијег се познавања не може спознати, разумети и вредновати епоха чији смо савременици", истакао је Ристић.