Култура
Гујон: Филм о Србији емитован на Првом каналу руске телевизије
Приказивање Србије руској јавности кроз њену богату културну баштину, природне лепоте, обичаје и историју, представља прилику да се на аутентичан начин промовишу вредности српског народа, рекао је директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију
Пред милионским аудиторијумом на Првом каналу руске телевизије премијерно је приказан документарни филм о Србији, који подиже видљивост Србије на међународној сцени, изјавио је директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон.
Популарна руска путописна емисије "Живот наших људи" снимила је филм у два дела уз подршку канцеларије и Руског дома у Београду. Гујон је истакао да је ово "још један корак у јачању културних и пријатељских веза између Србије и Русије, а које су кроз историју увек биле дубоке и снажне".
"Приказивање Србије руској јавности кроз њену богату културну баштину, природне лепоте, обичаје и историју представља прилику да се на аутентичан начин промовишу вредности српског народа. Позитивна и афирмативна слика наше земље доприноси њеном бољем позиционирању у свету и ширењу свести о њеним потенцијалима и вредностима", рекао је Гујон.
Аутор ове популарне емисије је Јевгениј Кривцов и у ова два дела је пренео личне приче Руса који живе у Србији и познатих личности из Србије које су постигле успех у Русији, или раде на промовисању руско-српских односа.
"Србија је 400 година била под окупацијом Османског царства, а руски цар Петар Први је помагао да се ослободи. Током Првог и Другог светског рата, Русија је на све начине подржавала Србију. Од тада, српски и руски народ повезује истинско братско пријатељство. И можемо их с правом назвати нашима", навео је Кривцов.
Он је боравио са екипом у Србији током октобра и децембра и том приликом је посетио Храм Светог Саве, упознао чланове породице која се бави производњом парфема, сазнао тајну прављења ајвара, упознао најстаријег алигатора на планети у београдском Зоолошком врту и упознао се са српском културом. Посетио је земунску пијацу, учествовао у мајсторском часу израде грнчарије у Злакуси, снимио златиборске трубаче и фолклораше.
Како је саопштено, он је обишао Дрвенград и возио се "Шарганском осмицом".
У филму је приказан и манастир Светог Романа код Параћина где је сахрањено срце грофа Рајевског који је послужио као инспирација за лика грофа Вронског из Ане Карењине.
