Умрла Брижит Бардо, симбол епохе који је делио Француску

Била је инспирација уметницима, музичарима и интелектуалцима, а 1969. изабрана је за први стварни модел "Маријане", симбола Француске Републике – признање које је потврдило њен статус националне иконе

Француска глумица и певачица Брижит Бардо, једна од најпрепознатљивијих икона европске поп-културе 20. века, преминула је у 91. години. Светску славу стекла је као симбол сексуалне револуције и филмске провокације, да би касније напустила глуму и постала радикална активисткиња за права животиња - али и контроверзна политичка фигура.

Бардо је међународну популарност стекла филмом "И бог створи жену", који ју је лансирао у сам врх француске и светске кинематографије. Током наредне две деценије представљала је оличење новог женског архетипа: слободног, еротичног и непослушног, који је истовремено фасцинирао публику и провоцирао конзервативно друштво.

Поред филмске славе, Бардо је постала и културни феномен. Била је инспирација уметницима, музичарима и интелектуалцима, а 1969. изабрана је за први стварни модел "Маријане", симбола Француске Републике – признање које је потврдило њен статус националне иконе.

Међутим, почетком седамдесетих Бардо се повлачи из глуме и окреће активизму. Њена борба за заштиту животиња била је доследна и међународно видљива, али је с временом постала испреплетана са оштрим политичким ставовима. Отворено је подржавала Национални фронт, критиковала имиграцију и исламизацију француског друштва, што јој је донело више судских пресуда због говора мржње.

За разлику од многих звезда које су пажљиво неговале јавни имиџ, Бардо никада није покушавала да ублажи своје ставове. У интервјуима је тврдила да не признаје политичку коректност и да говори "оно што други мисле, али не смеју да кажу". Управо та комбинација некадашње филмске иконе и касније политичке провокације учинила ју је трајно поларизујућом личношћу.

Брижит Бардо иза себе оставља наслеђе које је немогуће свести на једну улогу: била је истовремено симбол слободе, културна револуција, активисткиња, али и фигура чији су ставови дубоко делили француску јавност. Њена смрт затвара једно поглавље европске културне историје - пуно гламура, контрадикција и оштрих ломова.