НВО и књижевност: Како се креира наратив српских негативаца

Жири је прошле недеље НИН-ову награду доделио писцу Дарку Тушевљаковићу за роман Карота. Нови лауреат – али стара тема. Награда је поново додељена роману који тематизује ратне страхоте деведесетих.

Социолог Слободан Антонић за "Јутро на РТ" истиче да се НИН-ов жири мења, да га редакција именује, као и да је НИН од 2009. године променио два-три власника.

"НИН-ов жири су раније водили људи који су инсистирали од писаца романа – како каже један члан жирија, да пишу о недавној 'срамној' прошлости, српској кривици, док је друга тема – Југославија. Прошло је време, променила се редакција... О овом конкретном случају, не бих рекао да је писано по налогу хетерономне естетике која намеће. Читаоци и критичари кажу да у њему има много аутобиографског. Када је реч о овом роману, пре је реч о унутрашњем осећању писца. Али је тачно да у неким случајевима, постоји тај налог спољашње књижевности да се пише о тој теми и на одговарајући начин,  о суочавању са српском кривицом", наводи Антонић.

Политиком избора романа, инсистирало да се писци усмере на ту одређену тему, објашњава Антонић и додаје да "нико не може да прописује тему нити да забрањује", већ како истиче, писци "треба да уживају потпуну слободу".

"Та политика је дала резултате јер су поједини писци који су хтели да конкуришу за одређене награде, писали на тај начин", истиче Антонић.

Објашњавајући појам НВО реализам који је користио у аналитичким текстовима поводом НИН-ове награде, Антонић наводи да је та синтагма направљена по узору на соцреализам.

"То је хетерономна естетика која је имала задатак да васпита и преваспита читаоце, да се читаоци после читања књиге промене, а то се радило преко снажне дихотомије позитивних и негативних јунака. По тој схеми је настала књижевност, врло ограниченог квалитета, у којој су негативци српски националисти, где је мотив геноцид, злочини, Сребреница. После читања те књижевности, читалац је требало да доживи једно преумљење и да се промени", указује Антонић.

Други појам, који објашњава је, колонијал-арт.

"У колонији не можете да имате слободну књижевност, већ знате како се пише. Хвалећи један роман, један члан жирија је рекао да је добро јер 'ниједан јунак није Балканац'. Онда су западњаци хероји, то вам је колонијална свет и књижевност", наводи Антонић.

На питање због чега удружење "Крокодил" организује часове српског језика за Русе који су емигрирали и покреће иницијативу за отварање прве библиотеке књига на украјинском, Антонић истиче да је "то једна врста удовољавања агенди и главних финансијера са Запада". Због тога, како наводи, "постоји тај русофобни наратив".