Селаковић: Отвара се Музеј ћирилице код Бајине Баште

Треба показати свету да је српска култура најсветскија онда када је најсрпскија, изјавио је министар културе

Музеј ћирилице биће отворен следећег месеца у Рачи код Бајине Баште, најавио је министар културе Никола Селаковић.

Он је истакао да ће Музеј стакларства у Параћину и Галерија Милене Павловић Барили у Пожаревцу бити отворени почетком следеће године. 

Према његовим речима, Историјски музеј Србије и Музеј града Београда добијају своје зграде, Државни архив Србије је почео обнову депоа, док је у току оснивање Археолошког музеја и иде се у обнову Галерије фресака.

Селаковић је говорећи на научно-стручни скуп "Српска култура данас: историјско искуство, проблеми, перспективе", рекао да скуп види као "као почетак дијалога и допринос изради стратегије у култури".

"Налазимо се усред сложених процеса глобализације и губитка аутохтоности, изазова вештачке интелигенције и све изразитијих геополитичких напетости и сукоба. Култура да би имала снагу да изрази изазове нашег времена морамо да се боримо за њу, да поставимо услове у којима ће најдаровитији утолити глад духа и изразити најдубље особине српског народа, да сачувају традицију и да је поделимо са човечанством. Треба показати свету да је српска култура најсветскија онда када је најсрпскија", рекао је Селаковић.

Према његовим речима, из Средњег века наслеђени су књижевност, манастири и фреске, 19. век је време обнове и васкрнућа државе, док је 20. век обележен југословенским оквиром, његовим распадом и ратовима. Селаковић је оценио да се данас суочавамо са великим, револуционарним технолошким изазовима, и питањем колико су наше институције спремне за тај искорак.

Подсетивши на богато средњевековно наслеђа, деловање Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, уз искуства пљачке културне баштине у два светска рата и забрану ћирилице, Селаковић се запитао како смо доспели до стања у првој деценији 21. века, када су кључне институције биле затворене или често без оријентације.

Оценивши да је "култура незамењива за очување идентитета", Селаковић је додао да "српски културни простор остаје шири од границе Србије", и у њега улазе и места као што су Сент Андреја, Хиландар и Трст.

Оценивши да је "очување ћирилице брана растакању српског језика", Селаковић је додао да ту важан задатак имају просвета, откуп књига на ћирилици, као и Закон о очувању ћириличког писма. Према његовим речима, наредних дана биће расписан посебан конкурс "Република Српска у фокусу", као нови инструмент културне политике усмерен на јачања културне инфраструктуре и подстицање културног стваралаштва у РС.

"Овим конкурсом ћемо јасно потврдити став да културни простор српског народа чини органску целину, у којој институције, ствараоци и публика учествују у заједничком културном дијалогу, без обзира на политичке и државне границе, изражавајући поштовање према њима", рекао је министар.