
Изложба о манастирима на КиМ у Будимпешти: Свет није свестан какво је благо на Космету (ВИДЕО)
Министар културе Никола Селаковић отворио је у Етнографском музеју у Будимпешти изложбу о угроженим манастирима на Косову и Метохији, којом се обележава Дан државности Републике Србије и почетак прве "Сезоне културе Србије у Мађарској 2026".
Селаковић је истакао да поставка приказује исконско српско културно наслеђе на КиМ које је ту најконцентрисаније, најбогатије и најрепрезентативније.
"Примарни циљ организације овакве изложбе јесте управо обавештавање и приближавање јавностима пријатељских земаља оне истине о Косову и Метохији за коју људи углавном не знају. Знају наши пријатељи да је Косово и Метохија колевка наше културе и наше државности, али нису свесни какво културно благо и какву историјску заоставштину, историјско наслеђе наше Косово и Метохија у својим недрима чувају", рекао је Селаковић.

Подсетио је да се 2024. године навршило 20 година од уписа манастира Високи Дечани у Унесков регистар непокретне културне баштине од значаја за човечанство.
"Тада смо у разговору са тадашњом генералном директорком Унеско представили ову идеју, добили сагласност и у новембру месецу 2024. године ову изложбу поставили, прво у седишту Унеско, а потом у нашем културном центру у Паризу", рекао је Селаковић, преноси Танјуг.
Додао је да су ову изложбу до сада виделе публике у Братислави, у Букурешту и Темишвару и сада у Будимпешти.
"Требало је и раније да буде у Будимпешти, али смо желели да управо овом изложбом отворимо српску културну сезону као први догађај међудржавне културне размене и сарадње од кад Србија и Мађарска као две суседне земље и постоје и не постоји боља тема за отпочињање културне сезоне, него представљањем онога што јесте наше културно наслеђе, где је оно најлепше, где је оно најбогатије и где је оно везано за средњи век у којем су Срби и Мађари често били савезници, саборци и на истој страни историје него са Косова и Метохије", рекао је Селаковић.
Говорећи о изложби, Селаковић је рекао да су четири српска манастира на изложби приказа на један врло занимљив начин - комбинацијом класичне музеолошке поставке и савремених технологија.
Указао је да су на изложби приказане Пећка патријаршија, Високи Дечани, Богородица Љевишка и манастир Грачаница.
"Ова четири споменика културе уписана су у Унесков регистар не само од значаја за човечанство, него и четири споменика културе у опасности. Укупно 156 цркава и манастира Српске православне цркве као хришћанског културног наслеђа не само српског народа, не само Србије већ Европе и читавог човечанства уништено је од 1999. године до данас. То се није десило на Блиском истоку, ни на рогу Африке... Није се десило ни на Средњем истоку, ни у Азији, то се догодило у срцу Европе, то се догодило на свега 600 км јужно од Мађарске", рекао је Селаковић.
Истакао је да се овом изложбом нашим пријатељима и комшијама Мађарима показује како је велико и лепо то наслеђе и каквој је опасности изложено.

Према његовим речима, та опасност је са једне стране од физичког уништења, а са друге стране, то је опасност од отимања на првом месту кроз методологију историјског фалсификовања.
"Ми се све више и више суочавамо са покушајима како приштинских власти, тако и званичне албанске историографије из Републике Албаније, да наше културно наслеђе на Косову и Метохији приказују као албанско. То се не ради без разлога главни разлог лежи у чињеници да за 300 година, нешто више од 300 година колико Албанци као народ живе на територији наше јужне покрајине Косова и Метохије они нису створили никакво непокретно културно наслеђе које се може назвати албанским", рекао је Селаковић.
Додао је да Србија на КиМ има праисторијско културно наслеђе, епоху предримски период, односно предантички период, античку епоху присутну са свим римским и византијским заоставштинама, као и српско средњовековно наслеђе, богато отоманско наслеђе.
"Албанског културног наслеђа на КиМ нема. Када желите да створите сурогат за државност, за историју, онда морате да измислите и своје културно наслеђе. У почетку српско је физички уништавано, а после тога прешло се на фалсификовање историје. И оваква једна изложба, каталог који је прати, на један савремен и модеран начин, управо приказује исконско српско културно наслеђе на Косову и Метохији, које је широм српских земаља тамо заиста најконцентрисаније, најбогатије и најрепрезентативније и зато овим отпочињамо нашу културну сезону у Мађарској", рекао је Селаковић.
Министар културе и иновација Мађарске Балаж Ханко изјавио је данас да српска и мађарска година културе представља суштинску потврду пријатељства два народа.
"Односи српског и мађарског народа почивају на заједничким хришћанским коренима, заједничкој култури и заједничким вредностима. А пошто су наше владе патриотске и хришћанске, саваз између две владе и наших лидера, председника Александра Вучића и премијера Виктора Орбана, поставио је темеље свеукупне сарадње између наших народа. Мађарско-српска година културе, са више од 150 догађаја током читаве сезоне, истински је симбол два народа и две културе које живе заједно у снажном пријатељству. Овом приликом смо се договорили са мојим пријатељем и братом Николом Селаковићем да Мађарско-српску годину културе продужимо до краја ове године", рекао је Ханко.


