Министарство културе из свог буџета определило је 138,5 милиона динара за радове на манастиру Хиландар на Светој Гори у Грчкој у овој години, што је до сада највећи износ опредељених средстава.
Министар културе и председник Kомисије за Хиландар Никола Селаковић истакао је да је реч о појединачно највећем редовном буџетском износу у претходних 23 године.
Селаковић је најавио да ће за изградњу депоа манастира, који ће започети у овој години, бити издвојена додатна средства, односно да се објекат ризнице неће финансирати из редовних буџетских средстава. Он је истакао њен значај будући да чува непроцењиву збирку духовног и културног наслеђа манастира и српског народа.
Директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, представљајући досадашње радове на обнови Светог манастира Хиландар током 2025. године и планове за текућу годину, такође је нагласио значај реконструкције ризнице манастира и изградњу подземног депоа, имајући у виду да досадашња ризница није погодна за очување артефаката.
Говорећи о досадашњим радовима, Ранђић је рекао је да су објекти Дохије и Игуменарије завршени, те да очекује да ће Игуменарија бити на располагању за употребу од половине године, те да остаје да се ради на параклисима и зидном сликарству.
На седници је речено да се протекле године радило и на консолидацији западног бедемског зида, потом на пројекту потпуне реконструкције објекта старе перионице, који представља једини сачувани објекат такве врсте на Светој Гори.
Било је и говора о радовима и на санацији хиландарског западног пристаништа Јовањица, како би се осигурало његово даље редовно коришћење, имајући у виду да је објекат последњи пут обнављан и проширен пре 30 година, а представља улазну тачку за поклонике, као и снабдевање манастира.
Напоменуто је да је у непосредној близини био епицентар више од 1.000 земљотреса различитог интензитета који су погодили Хиландар за последњих годину дана.
На седници је констатовано да су посебно значајни конзерваторско- рестаураторски радови на покретном наслеђу имајући у виду непроцењиву збирку духовног и културног наслеђа Светог манастира Хиландара, па су тако конзерватори радили на зидном сликарству параклиса Светог Саве и Светог Димитрија.
Представници Народне библиотеке Србије радили су и на заштити старе књиге, путем конзервацији и рестаурације, као и на кодиколошкој обради Збирке ћириличких рукописа.