Култура
Уговор за обнову Хиландара: Србија издваја 138,5 милиона динара из буџета за обнову светиње
Издвајање за Хиландар последњих година је континуирано расло, са 80 милиона динара у 2023. години, на 90 милиона у 2024, затим 100 милиона у 2025, док је ове године достигло 138,5 милиона динара, рекао је министар културе Никола Селаковић
Министар културе Никола Селаковић и директор Задужбине Манастира Хиландар Миливој Ранђић потписали су данас уговор којим је из буџета Србије за обнову тог манастира у овој години опредељено 138,5 милиона динара, што је, како је нагласио ресорни министар, највећи редовни буџетски износ намењен Хиландару у последње 23 године.
Након потписивања уговора у Министарству културе, Селаковић је подсетио да је издвајање за Хиландар последњих година континуирано расло, са 80 милиона динара у 2023. години, на 90 милиона у 2024, затим 100 милиона у 2025, док је ове године достигло 138,5 милиона динара.
"Ове године та средства биће усмерена за различите намене. На првом месту ту је програм заштите и очувања покретног наслеђа Светог манастира Хиландар за који је опредељено 20 милиона динара. Затим, ту су радови на изградњи економске зоне, дакле различите врсте радионица, али и реконструкција старог манастирског млина у износу од 38 милиона и 500 хиљада динара", презицирао је ресорни министар за Танјуг.
Навео је да реконструкција укључује и депо манастирске ризнице, инвестицију вредну 10 милиона динара, која ће се финансирати мимо редовних буџетских издвајања.
Селаковић је захвалио игуману и братству манастира, као и Задужбини Хиландара, истичући да она представља важан покретач реализације пројеката обнове који се на том месту спроводе већ две и по деценије.
Ранђић је оценио да је најважније то што је Србија током више од две деценије имала континуитет бриге о Хиландару, која је, како је нагласио, додатно потврђена 2021. године усвајањем Закона о очувању културно-историјског наслеђа тог манастира.
"Кроз то су се српски народ и српска држава легитимисали у ширем свету, у оквиру културе којој наш светосавски народ припада, али и изван ње", рекао је Ранђић.
Нагласио је да је Света Гора место које посећују монаси, председници влада, патријарси, епископи и бројни културни посленици, због чега је начин на који се чува културно и духовно наслеђе посебно видљив међународној јавности.
"То привлачи пажњу људи, а ти људи врло добро знају и памте ко и на који начин брине о свом културном и духовном наслеђу. Света Гора има приступ и тамо где други не могу да приђу и комуницира са свима са којима просто постоји добра воља и љубав и поштовање", казао је Ранђић.
Он је оценио да су повећана средства важна и за убрзавање завршнице радова на обнови делова манастира оштећених у пожару, напомињући да су у протекле две деценије динамику радова успоравале различите околности, укључујући пандемију и проблеме са радном снагом.
Како је додао, у наредном периоду посебан фокус биће на заштити покретног наслеђа Хиландара и очувању уметнина и артефаката изузетне вредности које манастир поседује.
"Наш задатак је да то сачувамо, као што су претходне генерације чувале и сачувале до нас", закључио је Ранђић.
Live
