Изложба поводом 150 година од рођења Боре Станковића: Књижевност укорењена у амбијент родног Врања

Читава прича је почела у вароши на прелому векова, чији је живот трајно записан у делима Станковића, изјавила је ауторка изложбе Олга Красић Марјановић

Изложба "Борисав Станковић (1876 - 1927) – Поводом 150 година од рођења писца" отворена је данас у Атријуму Библиотеке града Београда, где су представљени рукописна грађа, фотографије и најзначајнија дела аутора, попут "Нечисте крви" и "Коштане".

Ауторка изложбе Олга Красић Марјановић истакла је да су живот и дело Станковића неодвојиво повезани са временом у којем је стварао, наглашавајући да је његова књижевност дубоко укорењена у амбијенту родног Врања с краја 19. и почетка 20. века.

"Читава прича је почела у вароши на прелому векова, чији је живот трајно записан у делима Станковића", рекла је Красић Марјановић и додала да је на његово стваралаштво значајно утицало то што је рано остао без родитеља и одрастао уз баку Злату у немаштини.

Красић Марјановић је истакла да је истраживање Станковићевог живота било отежано због малог броја сачуваних рукописа, фотографија и докумената. Изложба обухвата и податке о Станковићевом животу у Београду, где је, упркос жељи да студира књижевност, завршио права и где је покушавао да део атмосфере родног краја пренесе у урбану средину, а Красић Марјановић посебно истиче улогу његове супруге Ангелине Сабат, која је, како је навела, "брижљиво бдила над рукописима, преписивала их и учествовала у њиховом обликовању".

Директор Библиотеке Града Београда Ненад Миленовић нагласио је значај обележавања јубилеја великих писаца, истичући да су овакве изложбе намењене публици и популаризацији књижевности. Он је подсетио да је Станковић један од најзначајнијих српских књижевника, чији је једини за живота објављен роман "Нечиста крв" из 1910. године обележио епоху реализма и модернизма.

Говорећи о односима међу књижевницима, Миленовић је издвојио пример Радоја Домановића, који је Станковићу дао саветодавну критику почетком 20. века, указујући на друштвене околности у којима је стварао. Такође је подсетио на високо мишљење које су о Станковићу имали његови савременици, укључујући Иву Андрића, који га је сматрао једним од најважнијих писаца свог времена.

Миленовић је подсетио да се Станковић након Првог светског рата повукао из књижевног живота, погођен ратним искуствима и уверењем да не може надмашити своја најзначајнија дела.

"Сматрао је да књижевник не треба да пише ако не може да створи боље и вредније дело", рекао је Миленовић.

Изложба ће бити отворена за посетиоце до 17. априла, а планирана су и стручна вођења, посебно намењена млађој публици.