Култура
Годишњица бомбардовања Београда: Дан када су нацисти ударили на Југославију (ВИДЕО)
У бомбардовању је уништено више од 500.000 књига, око 1.400 средњовековних рукописа, као и личне библиотеке Вука Караџића и Ђуре Даничића
На данашњи дан, 1941. године Трећи рајх је, без објаве рата, напао Краљевину Југославију. У ваздушним нападима нацистичке Немачке на Београд, град је разорен и погинуло је више хиљада људи. Живот за одбрану града дало је 11 пилота, који су се са осталим југословенским ваздухопловцима храбро супротставили немачким авионима.
Наредбу за ваздушни напад на Београд издао је тадашњи немачки канцелар и вођа Трећег рајха Адолф Хитлер.
Повод је био Мартовски пуч којим је, због приступања Тројном пакту, са чела Краљевине Југославије свргнуто трочлано краљевско намесништво предвођено кнезом Павлом Карађорђевићем.
Уништено је 800 зграда, теже оштећено око 2.000 објеката. Намерно је уништена Народна библиотека Србије, основана 1832. године, а тим поводом министар културе Никола Селаковић положио је цвеће на месту некадашње Народне библиотеке Србије.
Селаковић је истакао да се сваке године 6. априла на том месту обележава сећање на, како је навео, "покушај убиства српске културе", подсећајући да је библиотека била једна од 627 зграда које су планске гађане током бомбардовања. Министар културе је нагласио да је уништење библиотеке представљало увод у велика страдања српског народа на окупираним територијама, укључујући и подручје Независне државе Хрватске.
"Тадашња нацистичка Немачка је мислила да ће физичким уништењем доказа о српском постојању, дугом више од једног миленијума, успети да у потпуности поништи историјско памћење српског народа. Чињеница да смо се данас овде окупили, и сваке године када се окупимо, потврда је да они у своме циљу нису успели", истакао је министар.
Селаковић је најавио да ће бити покренуте активности на обнови зграде библиотеке на Косанчићевом венцу, где се данас налазе остаци некадашњег објекта.
"Обнова овог здања представља испит наше националне и културне зрелости. Ако ни после 85 година нисмо у стању да започнемо обнову, тиме, на неки начин, доприносимо циљевима агресора из 1941. године", поручио је министар, а преноси Танјуг.
Према његовим речима, планирано је да обновљена зграда буде једно од седишта библиотеке, са меморијалним центром посвећеним страдању културне баштине, док ће паралелно бити покренуте и активности на изградњи новог депоа за потребе библиотечког фонда.
Венац је положила и в. д. управника библиотеке Јасмина Нинков, која је истакла да је 6. април 1941. најтужнији дан у историји те институције, али и српске културе у целини. Подсетила је да је у бомбардовању уништено више од 500.000 књига, око 1.400 средњовековних рукописа, као и личне библиотеке Вука Караџића и Ђуре Даничића, док су сви каталози изгорели, што је знатно отежало обнову фонда.
Народна библиотека данас располаже са више од 7,2 милиона књига. Напад Трећег рајха на Београд почео је 6. априла 1941. године око 6.45 сати снажним нападима ваздухопловних снага, специјалним дејствима и брзим продорима оклопно-механизованих јединица.
Више од 450 немачких бомбардера, праћених ловачком авијацијом, полетело је са аеродрома из Аустрије, Мађарске и Румуније.
После првог раног јутарњег напада, уследила су још три таласа бомбардовања, настављеног током ноћи, а онда и 7. априла.
Пилоти 6. ловачког пука Југословенског ваздухопловства успели су да оборе 13 фашистичких авиона, али је ваздушна одбрана Београда била немоћна пред многоструко јачим непријатељем.
Колико је тачно људи страдало не зна се. Број погинулих се разликује по наводима и документима. Претпоставља се да је у првом налету бомбардера погинуло око 2.500 Београђана.
Live
