У Библиотеци града Београда отворена је изложба "Дипломате Руског царства и Српско-турски рат 1876. године". Аутори су Ирина Антанасијевић и Алексеј Тимофејев, а и изложба је плод сарадње Библиотеке Града Београда и амбасаде Русије.
Посетиоцима су се на отварању обратили министар саветник амбасаде Русије Александар Конанихин, директор Библиотеке Града Ненад Миленовић и коаутор изложбе Алексеј Тимофејев.
Миленовић је навео да је у суморној ситуацији која влада у целом свету и негативним вестима које нам сваког дана стижу, овакве ствари су изузетно позитивне.
"Ово је један наш мали допринос култури, с једне стране, и руско-српским односима и везама. Један аспект ове изложбе јесу управо српско-руске везе и српско-руски односи који имају више од хиљаду година дугу традицију и то је оно што треба неговати. Оно што је код нас, можда не толико довољно стављено у први план, не ставља се акценат у довољној мери, то је неговање оваквих ствари, поготово ствари које су добре и у којима имамо континуитет. Српско-руски односи, наравно, као и сваки односи, пролазе кроз различите успоне и падове, али оно у чему ми можемо да допринесемо тим односима и њиховом побољшању, јесу управо овакве изложбе и да обичним грађанима приближимо српско-руске односе", навео је Миленовић.
Конанихин је истакао да је ово прилика да се подсети какав је био допринос руске дипломатије.
"Без обзира на то што је рат био изгубљен, значај је невероватан, зато што је то једна од основа добијања дефинитвне независности Србије", навео је Конанихин.
Подсетио је на то да је прошло 150 година од Првог српско-турског рата, у коме су озбиљно учешће узели руски добровољци и дипломате.
Поменуо је пуковника Рајевског, генерала Черњајева и хиљада других Руса који су се борили за српску слободу, рекавши да је учешће дипломата за већину остала тајна.
Тимофејев је рекао да је Србија ступила у рат у тренутку када је војска била минимална и да је највише војничко звање било пуковник у том тренутку.
"У таквој ситуацији, друштво и држава су подељени. Српска држава хоће да очува мир и стабилност, а исто то препоручује и руска дипломатија. Друштво, српско и руско, расположено је другачије. У тој компликованој ситуацији која је добила расплет после пораза српских трупа, руска дипломатија је наступила још једном на позорници и то као снага која је успела да заустави турску војску у напредовању. У овом рату Србија је имала једну малу, али симболичну тековину, а то је уклањање османске заставе са Калемегдана", навео је он и додао да захваљујући овој изложби можемо да видимо како су изгледали ови људи.
У оквиру програма су наступили руски уметници виолинисткиња Екатарина Иваненко, пијанисткиња Јулија Казанцева и хармоникаш Алексеј Микитенко који су, поред осталих, извели композиције "Ово је Србија" и "Тамо далеко".
Изложбени панели постављени су у излоге Библиотеке града Београда, а приказују улогу руских дипломата у збивањима уочи и током Првог српско-турског рата 1876. године, једног од кључних тренутака у борби Србије за независност.
Кроз архивску грађу, историјске фотографије, документе и илустрације, изложба осветљава дипломатске и политичке околности које су обликовале односе између Србије, Русије и великих европских сила у другој половини 19. века.
Посебан фокус изложбе је на руским дипломатама у Београду, попут генералног конзула Андреја Николајевича Карцова и секретара конзулата Николаја Фјодоровича Ладиженског и другим личностима.