Бојан Суђић, в.д. директор и главни диригент Београдске филхармоније, дириговао је Новосибирским симфонијским оркестром у оквиру Транссибирског арт фестивала у Русији, након чега је поделио своје утиске у интервјуу за лист "Росијскаја газета".
Он је истакао да се труди да се држи подаље од политике, али да је то у данашње време немогуће, те се присетио свог првог искуства са Русијом крајем деведесетих.
"Долазио сам у Русију 1996. и 1998. године, одржао сам два концерта. Сећам се колико су тешке биле деведесете за нас у Србији. Моја стипендија је била 'замрзнута', десет година живота под санкцијама... И одједном Русија је отворила врата за мене", истакао је Суђић.
Он је навео да је тада дошао из земље која је у суштини била изолована и коју је потом 1999. НАТО бомбардовао.
"А сада се све окренуло за 180 степени — сада ви вероватно осећате исто што смо ми осећали тада. Чудан је то осећај: јуче си грађанин света, а сутра, у тренутку постајеш 'персона нон грата'", додао је.
Према његовим речима, данас је немогуће једноставно изводити музику ван политичког контекста, између осталог и зато што су композитори стварали у својој епохи, а догађаји тог доба остављали су траг на њихова дела.
На питање новинара да опише како доживљава руску музику, с обзиром на то да је у Новосибирску представљен живописан руски програм, Суђић је истакао:
"Да, имали смо у потпуности руски програм. 'Фантазија на српске теме' Римског-Корсакова за мене је својеврсна захвалност оркестру, мој допринос данашњем концерту. То дело често изводим широм света, као и, на пример, 'Словенски марш' Чајковског, који је написан на мелодију српског фолклора и посвећен догађајима везаним за борбу словенских народа Балкана против османске власти".
Он је истакао да је руски и совјетски композитор Сергеј Прокофјев један од његових омиљених композитора.
"'Ромео и Јулија' (Прокофјева) сматрам најбољом партитуром која је икада написана. Његове хармоније у мени одјекују невероватном дубином. Уз то, то је било једно од првих дела које сам дириговао. Први пут сам се с њим сусрео пре око четрдесет година на једном конкурсу, заволео сам га и изабрао", поручио је познати диригент.
Према његовим речима, за Прокофјева, каквог су изводили у Новосибирску, потребан је изузетан оркестар, и сваки музичар мора бити врхунски — иначе, како каже, следи катастрофа.
"Веома сам срећан што сам имао прилику да изведем ово дело са руским оркестром, у руској традицији. Надам се да сам додао и мало свог 'зачина', додао је.
На питање да ли је новосибирски концерт испунио његова очекивања, Суђић је поручио: "Знате, после оваквих концерата осећам само мир. Једноставно, зато што ми ништа више није потребно. То је стање спокоја и захвалности".