Министар културе Никола Селаковић отворио je изложбу "Видовдан – државни празник" у Историјском музеју Србије (ИМС), на коју ће бити слободан улаз током 27. и 28. јуна.
На свечаности пред бројним званицама у ИМС-у, Селаковић је истакао да Видовдан није само датум, већ је у њему срж нашег историјског трајања.
Селаковић је подсетио да је Видовдан установљен као државни празник 1889. поводом 500 годишњице Косовске битке и постаје симбол државотворне свести српског народа.
"Управо кроз такве празнике је грађена свест о заједништву и наслеђу које је стварано вековима. У том процесу култура има незамењиву улогу. Прошлост је живо искуство које обликује наше вредности и поглед на свет", навео је министар, пренео је Танјуг.
Према његовим речима, у Видовдану је сабрана духовна свест српског народа утемељена на жртви и Косовском завету, који "обавезује не само да памтимо, него и да будем достојни памћења".
Нагласивши да изложба открива причу о времену у коме је држава кроз културу памћења обликовала сопствени идентитет, Селаковић је додао да је "важно инсистирати на сталном надограђивању традиције у времену у коме је историјски ревизионизам израженији него икада".
Оценивши да комунистичке власти након 1945. нису могле избрисати значај Косовског завета и Видовдана, Селаковић је приметио и да је споменик на Газиместану подигнут 1953. а да је "у оквирима комунистичког система снимљен једини филм о боју на Косову" 1989. године.
У свом поздравном обраћању, в.д. директора ИМС-а Зорица Јанковић је рекла да је Видовдан "један од датума који заузима посебно место у историјском памћењу нашег народа", а изложба настоји приказати његов пут до места у државном и културном животу Србије.
Међу бројним оригиналним предметима из збирки ИМС-а, споменицама, медаљама, плакатима, скулптурама, ликовним делима и литографијама, својим значајем издваја се изложени нацрт професора Михаила Валтровића за Орден Светог кнеза Лазара.
Посетиоци могу на два телевизора осетљива на додир да открију додатне мултимедијалне садржаје, дигиталну надоградњу поставке, а као посебан додатак изложби креирана је и анимација.
Изложба је реализована уз подршку Министарства културе, а обогаћена је материјалима које су уступили Државни аудиовизуелни архив Србије Југословенска кинотека, Музеј града Београда и Народна библиотека Србије.
Аутор концепције изложбе је музејски саветник Владимир Мереник, коаутори изложбе су музејске саветнице Слађана Бојковић и Катарина Митровић, као и виши кустос Изабела Мартинов Томовић.
Сарадници су били Лидија Богдановић, Ана Ћук Драгомировић, Борис Марковић, Никола Миликић и Срђан Бељић, а дизајн поставке су осмислиле Изабела Мартинов Томовић и Ива Јотић Лубура.