Култура

Преминуо доајен српског филма Ђорђе Кадијевић

За своје стваралаштво добио је бројна признања, укључујући Сретењски орден Републике Србије 2020. године, награду за животно дело "Доситеј Обрадовић" 2024. године, као и "Златни печат", највише признање Југословенске кинотеке
Преминуо доајен српског филма Ђорђе Кадијевић© Milos Tesic/ATAImages

Велики филмски и телевизијски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је 10. јула у Београду у 94. години.

Рођен у Шибенику 6. јануара 1933. године, Ђорђе Кадијевић је дипломирао историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Управо је та академска подлога дубоко обликовала његов филмски израз, који се одликовао изузетном визуелном естетиком и промишљеним композицијама кадра, преноси РТС.

Његово име постало је синоним за почетке хорор жанра на овим просторима. Филмом "Лептирица" из 1973. године, заснованом на приповеци Милована Глишића, Кадијевић је створио први српски хорор филм, дело које и данас ужива култни статус и сматра се ремек-делом жанра.

Његов опус обухвата и друга значајна остварења попут филмова "Свето место" и "Дарови моје рођаке Марије".

Поред играног филма, Кадијевић је оставио дубок траг и на телевизији. Његова серија "Вук Караџић" (1987-1988) освојила је Гран при на телевизијском фестивалу у Риму као најбоља европска серија и представља један од врхунаца југословенске телевизијске продукције.

Поред филмског рада, био је цењени историчар уметности, есејиста и ликовни критичар. Објавио је велики број стручних и публицистичких текстова о филму, сликарству и естетици, а током каријере био је добитник бројних домаћих признања за допринос филмској уметности и култури.

Кадијевићев приступ филму је био интелектуалан и филозофски. Сматрао је да филм мора да буде "филозофски категорисан" и говорио о "лепоти у метафизичком смислу". За њега, сваки кадар је био важан, попут детаља на ренесансној слици, а разлика између биоскопског и телевизијског филма била је тема вредна дубоке анализе.

Тај приступ, у којем се преплићу историја уметности, митологија и филозофија, био је заштитни знак његовог целокупног опуса.

За своје стваралаштво добио је бројна признања, укључујући Сретењски орден Републике Србије 2020. године, награду за животно дело "Доситеј Обрадовић" 2024. године, као и "Златни печат", највише признање Југословенске кинотеке. Одласком Ђорђа Кадијевића, српска култура изгубила је не само великог редитеља, већ и једног од последњих ренесансних интелектуалаца који је уметност посматрао у њеној тоталности.

image
Live