Док се на великим светским сценама боре већ афирмисана имена, на Мећавнику свој први велики корак праве они који тек долазе. Тринаести "Кустендорф класик" и ове године потврђује да је његов квалитет управо у томе што даје простор младим уметницима који тек траже своје место под звездама.
Уличице Дрвенграда испунила су пре свега деца и њихови инструменти. Свечани, поносни, чекају свој ред да на музичким сесијама, у препознатљивом амбијенту природе и традиције, покажу шта знају. И то је оно што овај фестивал разликује од многих других: простор за оне који тек треба да освоје подијуме.
Школа за музичке таленте из Ћуприје на фестивалу је већ тринаесту годину, од његовог оснивања. Директорка школе са статусом установе од посебног националног значаја, Данијела Јовић, каже да су генерације ученика управо на Кустендорфу стицале искуство наступа, упознавале колеге из Русије и целог света, градили контакте који су их даље водили кроз професију и живот.
У времену културног инжењеринга, везе школе са Русијом трају и не огледају се само кроз незаобилазне репертоаре Чајковског и Шостаковича, већ и у томе што школа из Ћуприје ради по посебном васпитно-образовном концепту, по којем ради Централна музичка школа у Москви, као и школа "Јехуди Мехуњин" у Лондону – где су, такође, бројни предавачи управо Руси, истиче Јовић.
"Руска класична музика и педагошка пракса је нешто на шта се свакако угледамо", додаје Јовић и истиче да су бројни предавачи школе у Ћуприји знања стицали широм Руске Федерације.
Поред ученика Школе за музичке таленте у Ћуприји, уличице Мећавника испуњавају ноте деце и омладине из београдских музичких школа "Даворин Јенко" и "Ватрослав Лисински", који су, као и увек, дошли да прикажу оно најбоље што умеју.
Нарек Акназарјан: Мећавник је место где уметност живи слободно
Мађионичар са гудалом, како често описују једног од најбољих виолончелиста данашњице, Нарек Акназарјан трећи пут је на Кустендорф класику на Мећавнику, са којим је, како каже, још први пут пре десет година осетио необично стварну и дубоку везу.
Тридесетседмогодишњи уметник има иза себе завидан списак концертних дворана и оркестара са којим је наступао, од петербуршког Маринског театра, Бечке симфоније, Ла Скале, берлинског Концертхауса, Краљевске филхармоније Стокхолма. У разговору за РТ Балкан каже да је за њега управо Кустендорф, Мећавник, Мокра Гора и Србија место огромне слободе духа, где уметност несметано живи ван било ког контекста дневно-политичких збивања, свих околности које је у савременом свету често одређују.
Русија – друга домовина духа
Дипломирао је 2006. године на Московском државном конзерваторијуму "П. И. Чајковски", институцији коју и данас доживљава као своју алма матер. Иако га живот и концертна каријера воде на све стране света, Русији се, како каже, у духу непрестано враћа.
Посебно место у његовом сећању заузима Велика концертна сала Чајковског, коју описује као своје најпосебније место на свету.
Али руска култура за њега није само музика. Његов духовни развој снажно је обогатило и рано искуство руске класичне књижевности. Као дечак који је стигао у нову земљу, сусрет са делима великих руских писаца отворио му је читав један нови свет.
Зато данас, када говори о Русији, не говори само о земљи у којој је студирао и уметнички сазревао, већ о простору који је дубоко обликовао његову личност.
А онда Србија.
Са њом, породицом Кустурица и људима који се окупљају на Мећавнику, Акназарјан осећа посебну, тешко објашњиву духовну блискост. Можда је управо зато његов однос према овом месту другачији од односа према многим другим фестивалима и концертним дестинацијама на којима је наступао.
Та веза иде толико далеко да, како каже, понекад има готово нестваран осећај: као да људи на улицама Јеревана говоре, смеју се и расправљају управо на српском језику.
У тој реченици можда је и најједноставније објашњење онога што га изнова враћа на Мећавник. Јер за великог уметника, који је концертирао широм света, постоје места на којима наступа – и постоје места на која се враћа.
Мећавник је, за Нарека Акназарјана, очигледно ово друго.