Андрићград: Милу Ломпару и Злати Коцић Велика награда "Иво Андрић"

Уопштавајући своја полазишта, Ломпар појаву самозванца – мајстора преваре и лагања – посматра у различитим епохама и традицијама, не би ли одгонетнуо шта је то што у култури омогућава продуктивност лажи, али и шта је у људском бићу призива и поздравља, наводи се у одлуци жирија  

Српски књижевни историчар Мило Ломпар, за студију "О самозванцу: Његош и модерна" и српска песникиња Злата Коцић, за животно дело и укупан допринос књижевности и култури, овогодишњи су добитници Велике награде "Иво Андрић" коју од 2016. године, на иницијативу Емира Кустурице додељује Андрићев институт у Андрићграду. Одлуку је донео жири којим је председавала Весна Тријић и чији су чланови били Владимир Димитријевић и Желидраг Никчевић.

"Културноисторијски есеј 'О самозванцу' Мила Ломпара дело је несвакидашње интелектуалне и филозофске продубљености. У његовој основи налази се превратничко тумачење Његошевог драмског спева 'Лажни цар Шћепан Мали' које се развија на два плана: унутар Његошевог опуса – где, откривањем знакова трансформације метафизичког у нихилистичко и херојског у гротескно, доказује присуство модерности и унутар српске културе – где указивањем на актуелност Његошевих тема и начина мишљења, враћа његовој фигури неопходну животност. Уопштавајући, затим, своја полазишта, Ломпар појаву самозванца, мајстора преваре и лагања, посматра у различитим епохама и традицијама, не би ли одгонетнуо шта је то што у култури омогућава продуктивност лажи, али и шта је у људском бићу призива и поздравља", наводи се у одлуци жирија.

Чланови жирија у образложењу констатују да је Злата Коцић изванредна појава у српској књижевности: песник, преводилац, драмски писац, аутор лирско-медитативних и есејистичких текстова, као и да је у свему што ради превасходно уметник језика.

"Зарањајући дубоко у етимолошка изворишта лексике, али и естетске ефекте које имају садејства звука и значења, она религијску имагинацију отвара ка космолошким перспективама, а фолклорно-митолошке компоненте усклађује са научним рациом и метапоетским интересовањима. За њен посвећени и аскетски настројени дух то није само пут ка прочишћавању песничког саморазумевања, већ и ка етеризацији разнородних садржаја наше културе, хришћанских и паганских. Захваљујући томе, несвакидашње сложен али и складан уметнички универзум Злате Коцић постао је један од носећих стубова српске књижевности у првој четвртини 21. века", закључио је жири.

Међу досадашњим добитницима ове међународне књижевне награда су реномирани домаћи и страни аутори, од Горана Петровића, Матије Бећковића, Душана Ковачевића, Рајка Нога, Мирослава Максимовића и Енеса Халиловића до Захара Прилепина, Сандра Веронезија, Јевгенија Водолазкина, Алесандра Барика и добитника Нобелове награде Абдулразака Гурне и Петера Хандкеа.

Милу Ломпару и Злати Коцић награда ће бити свечано уручена у Андрићевом институту (Вишеград, Република Српска).