Уметничко дело вредно више милиона евра, са масивним бронзаним корицама које је дизајнирао Салвадор Дали, украдено је из музеја у централној Француској.
Лопови су дело украли из Центра за савремену уметност у Исоару током ноћи између недеље и понедељка.
Тужиоци су га описали као изузетно и јединствено дело велике вредности и покренули кривичну истрагу.
Украдено дело је "Књига Апокалипсе" Жозефа Фореа, монументална књига тешка 210 килограма, настала између 1958. и 1961. године, у чијој су изради учествовале истакнуте личности уметности и књижевности 20. века, међу којима су Дали, Жан Кокто, Бернар Бифе и Жан Жионо.
Бронзане корице тешке око 150 килограма, које је дизајнирао Дали, украшене су златом, драгим камењем и шкољкама. Ова јединствена књига описивана је као једна од најтежих и најскупљих на свету, а њена вредност процењује се на неколико милиона евра.
Крађа у Исоару последња је у низу великих пљачки француских музеја.
У септембру су лопови провалили у "Музеј Реноара" у Кањ сир Меру, на југоистоку Француске, и са зидова скинули четири слике. Две су оставили у музејској башти док су бежали, док се за преостале две и даље трага.
Вредност сва четири дела првобитно је процењена на девет милиона евра, док је вредност две слике које још нису пронађене касније процењена на 4,2 милиона евра.
Иако је музеј био под посебним надзором након пљачке Лувра, компанија задужена за његово обезбеђење наводно није обавестила жандармерију када су се активирали аларми, па је полицију позвала чистачица.
Талас пљачки уследио је након спектакуларне крађе у Лувру у октобру 2025. године, када су лопови усред дана украли осам комада француског крунског накита, вредних око 88 милиона евра.
Само неколико сати касније, готово 2.000 вредних новчића наводно је украдено из "Куће просветитељства Дени Дидро" на североистоку Француске.
Месец дана раније, лопови су провалили у Национални природњачки музеј у Паризу и однели шест килограма ретких златних грумена, а губитак је касније процењен на око 1,5 милиона евра.
Низ крађа изазвао је национални скандал због стања безбедности у музејима. Парламентарна истрага, чији су резултати објављени у мају, утврдила је бројне недостатке и указала на застарелу инфраструктуру, мањак запослених и недовољан надзор.
Према извештају, само 23 одсто француских музеја имало је 2024. године план за ванредне ситуације и превенцију ризика, док је свега 54 одсто било опремљено видео-надзором.
После пљачке Лувра, музеј "Лалик" проглашен је "осетљивим објектом" и стављен под посебан надзор. Ипак, извор близак истрази рекао је да додатна заштита није била довољна.
Влада је у јулу представила нови план за безбедност музеја који садржи 33 мере, али није прецизирала на који начин ће оне бити финансиране.
Француска је истовремено смањила издвајања за културно наслеђе, док је повећала војну потрошњу.
Буџет за културно наслеђе за 2026. годину смањен је за 106 милиона евра, односно осам одсто, док је Лувру финансирање умањено за пет милиона евра.
Насупрот томе, буџет за одбрану повећан је за 6,7 милијарди евра, на 68,4 милијарде, док влада убрзава процес који назива "поновним наоружавањем Француске".