Пре 150 година, 17. новембра 1876. године, у Москви је први пут изведен "Српско руски марш" Петра Иљича Чајковског, композиција настала у знак словенске солидарности и подршке Србији током рата против Османског царства.
Иако је првобитно носио назив "Српско-руски марш", касније је постао познат као "Словенски марш", према француском називу Marche slave.
Чајковски је ову композицију компоновао у септембру исте године, на иницијативу Николаја Рубинштајна, блиског пријатеља и тадашње водеће личности московског огранка Руског музичког друштва, а у корист Словенског добротворног одбора, ком је био намењен целокупан приход. Одбор је прикупљао помоћ за Србе током српско-турског рата, слао руске добровољце и помагао збрињавање рањеника.
Премијера је одржана 17. новембра, односно 5. новембра по старом, јулијанском календару. Симфонијским оркестром Руског музичког друштва дириговао је Рубинштајн.
Забележено је да се концерт претворио у велику панславистичку манифестацију, а публика је упорно захтевала да се композиција поново изведе.
Приликом настанка композиције Чајковски се ослонио како на руско тако и на српско музичко наслеђе.
Могуће је да се притом у извесном смислу угледао и на Јоханеса Брамса, с којим је био близак, а који је такође делом био мотивисан српским музичким примерима.
У основи инспирисан Српско-турским ратом, који је био у јеку, укључујући и одлазак добровољаца из Русије у помоћ Србима, попут пуковника Рајевског, Чајковски је "Српско руски марш" компоновао ослањајући се на мотиве које је пронашао у збирци Корнелија Станковића "Српске народне мелодије" штампаној 1862. у Бечу, чије се прво издање иначе појавило 1859.
За ту збирку Корнелије Станковић награђен је од руског царског двора Орденом Светог Станислава.
Чајковски се притом послужио мотивима руске химне "Боже, Цара чувај" као и више српских песама.
Верује се да су му музички предложак биле "Радо иде Србин у војнике", граничарска војничка песма панчевачког проте Васе Живковића односно композитора Николе Ђурковића, затим песма "Праг је ово милог Србства" Мите Орешковића или песма "Сунце јарко".
Композиција је коначно уобличена 25. септембра 1876. непуних два месеца пре првог извођења.
За живота Чајковског, под његовим руководством, диригентском палицом, "Српско руски марш" је извођен у Европи, као у Француској, Паризу, марта 1891.
У руској култури заинтересованост за српске теме није била необична, попут рецимо Љермонтова или Пушкина који је певао о Карађорђу и књазу Милошу.
У совјетско време извођење "Словенског марша" у изворном облику није било могуће, па су делови ослоњени на химну из времена Романова "Боже Цара чувај" замењени једним одељком композиције Михаила Ивановича Глинке.
Извођења у првобитном облику у Русији су била могућа тек од 1990. када је Национални симфонијски оркестар Русије под руководством Михаила Плетњова, после деценија забране, први пут наступио с изворном композицијом Петра Иљича Чајковског.