Фанови "Рамштајна" у Србији пријатно су изненађени ове недеље када је Београд уврштен на листу градова у којима ће чувени немачки бенд свирати на европској турнеји 2024. и обележити 30 година рада.
Поред тога што је један од ретких бендова чији је састав исти од оснивања, као и једна од ређих европских група са капацитетом да комотно пуни арене било где у свету, у оквиру жанра којим традиционално доминирају англосаксонци, "Рамштајн" је такође постао познат по бројним контроверзама које се настављају чак и у периоду када његови чланови залазе у шездесете године.
Да ли су Рамштајн нацисти?
Најчешћа примедба на лик и дело чланова "Рамштајна" јесте оно што широј публици делује као величање нацизма. Део ових предрасуда односи се и на правац "новог немачког тврдог звука" (Neue Deutsche Härte) чији је бенд истакнут представник, а који често комбинује милитантну естетику са "тврдом" музиком у ритмовима погодним за марширање.
До првих конкретнијих оптужби дошло је након објаве "Рамштајновог" првог албума "Сломљено срце" (Herzeleid), када су неки закључили да насловна фотографија огољених музичара мора алудирати на нацистичке стереотипе о физичкој надмоћи аријеваца.
Позиви на узбуну су се појачали 1998. када су се у споту за обраду песме "Огољен" (Stripped) "Депеш мода" коришћени инсерти из филма "Олимпија" (1938) Лени Рифенштал, ауторке нацистичког пропагандног филма "Тријумф воље" и познанице Хитлера и Гебелса.
Бенд је у оба наврата (и сваком наредном) оштро демантовао оптужбе. "Ми смо са Истока и одрастали смо као социјалисти. Били смо или панкери или готичари – ми мрзимо нацисте!", рекао је певач Тил Линдеман једном приликом за "Ролингстоун", додавши да је песма "Лево-2-3-4" (Links 2-3-4) написана као политички манифест бенда управо због таквих тврдњи.
Оптужбе ће, пак, отићи на супротну страну у скорашње време. Сингл "Немачка" постао је предмет контроверзе 2019. због глумице Руби Коми, тамне пути, која представља "Германију". У пропратном споту се чланови бенда појављују као развратна нацистичка елита, али и као заточеници у концентрационом логору пред вешање.
Уколико визуални елемент није био довољно јасан, "Рамштајн" су став према историји своје земље оголили у стиху "Немачко, не могу ти дати своју љубав".
Гажење по америчким (и другим) жуљевима
Као што се одрастање у социјалистичкој Источној Немачкој одражава у уметничком кокетирању "Рамштајна" са темама СССР-а, оно се види и у критикама САД и капитализма. Међу њима предњачи песма "Америка", у којој Линдеман пева о "дивотама" "кока-коле" и Микија Мауса, али и "Моја земља", где је направљен контраст између текста, који многи сматрају критиком америчког национализма, и шаренолике "сурф" културе из шездесетих.
Међутим, највећи скандал у САД изазвао је спот за песму "Желим" (Ich Will), објављен свега дан пре напада 11. септембра 2001, где музичари играју улоге терориста-пљачкаша који за своја (не)дела бивају дочекани као медијске звезде и награђени ТВ наградом "Златна камера".
Спот је у САД емитован тек касно у ноћ, док су поједини политичари позивали на његово потпуно укидање.
Тенденција "Рамштајна" да заснивају своја дела на истинитим догађајима такође је била предмет контроверзе "код куће", посебно у случају песме "Мој део", инспирисане случајем немачког канибала Армина Мајвеса.
Да ствар буде бизарнија, канибал је тужио бенд због наводног кршења ауторских права.
Експлицитна сексуална тематика у текстовима, спотовима и наступима бенда показала се као још један трн у оку ма где се немачки рокери нашли у свету. Тако су се чланови бенда 1999. обрели у затвору у Масачусетсу након што је Линдеман током наступа "исукао" вештачки пенис који прска течност; у Русији их је посланик Думе Виталиј Милонов назвао "идиотима" када су се гитаристи Ричард Круспе и Паул Ландерс пољубили на бини у Санкт Петербургу у знак подршке ЛГБТ заједници, а у Немачкој су стављени на индекс Федералног одељења за медије који шкоде младима, због чега је бенд тужио Немачку уз тврдњу да их је овај чин коштао десетине хиљада евра у приходима.
"Контроверза је забавна, попут крађе забрањеног воћа. Али служи сврси. Волимо да се публика ухвати у коштац са нашом музиком, а људи су за њу постали отворенији", рекао је клавијатуриста Кристијан Лоренц.
Кад враг однесе шалу
Да не разумеју сви суптилну иронију "Рамштајна" указује и то да је било покушаја да се њихова музика доведе у везу са насилним догађајима.
Починитељ "Колумбајн масакра" накнадно је представљен јавности као фан "Рамштајна", а исто је био случај и са терористичким напад у Беслану, у Русији; пуцњавом у средњој школи у Јокели, у Финској; убиствима у Исла Висти, у Калифорнији, као и са масовним убиством у средњој школи у Тролхатану, у Шведској.
Међутим, ни у једном случају није утврђена чврста веза између музике и злочина, док би чланови бенда сваки пут осудили насиље и истицали да га њихова музика ни под разно не промовише.
"Греси" под старе дане
Тил Линдеман постао је предмет двеју мањих контроверзи у Русији током претходних година. Певача су 2021. испитивале руске власти због сумњи на кршење протокола у вези са пандемијом ковида. Певачу је затим отказан наступ, а његов менаџер оптужен је за кршење закона о миграцији пошто је претходно тврдио да у земљу долазе искључиво као туристи.
Линдеман је исте године дошао у сукоб са музејом Ермитаж, када је покренуо своју колекцију НФТ токена са сценама из спота за соло песму "Вољени град" (Любимый город), снимљеном у тој чувеној установи. Иако је Линдеман добио дозволу за снимање, она се није односила на продају токена.
Раније ове године, неколико жена је оптужило Линдемана да је покушао да их присили на секс под дејством дрога, након чега је издавачка кућа "Јуниверзал" најавила да ће обуставити промоцију свих "Рамштајнових" албума, а спонзори бенда отказали сарадњу.
Ипак, немачке власти су одбациле оптужбе против Линдемана усред недостатка доказа, након што су власти у Вилњусу, где се један инцидент наводно догодио, одбиле да спроведу истрагу из истих разлога.