Британски музеј дигитализује колекцију

Британски музеј планира да дигитализује своју колекцију како би обезбедио јавни приступ огромном каталогу, након што је у августу откривено да је 2.000 артефаката украдено или нестало у последњих 20 година.

Наиме, пошто је крађа откривена, појавио се невероватан податак – многи примерци несталог златног накита из старог грчког и римског периода, драгуља и древних артефаката нису били каталогизовани. А пошто нису заведени, не могу се потраживати а самим тим ни пронаћи нити вратити музеју.

Верује се да би пројекат дигитализације спречио отуђивање колекције Британског музеја која, по њиховој веб-страни, има најмање осам милиона предмета.

Дигитализација би требало да траје пет година и обухвати 2,4 милиона записа.

Скандал с крађама открио је унутрашње недостатке једног од најпосећенијих музеја на свету а то је довело до одласка његовог директора, пренео је Ројтерс.

"Били смо жртве неких којима смо указали поверење, а сада верујемо да су током дужег временског периода крали из музеја", рекао је председник музеја Џорџ Озборн парламентарном одбору за културу, медије и спорт, али и истакао да је око 350 артефаката у процесу враћања.

Музеј, у којем се чувају блага попут камена из Розете и мермера Партенона, отпустио је једног члана особља због крађа, које такође истражује лондонска Метрополитен полиција.

Привремени директор музеја Марк Џонс рекао је да су предузети кораци да се побољша безбедност и изразио уверење да се крађа ове врсте никада више неће поновити.

"Међутим, не можемо и не смемо да претпоставимо да се безбедност збирке може постићи једноставним закључавањем свега, већ верујем да је најважнија реакција на крађе увећање посвећености", навео је он.

Музеј је прошлог месеца покренуо јавну телефонску линију апелујући за помоћ у проналажењу украдених предмета.

Треба поменути и да док Британски музеј потражује украдене предмете не намерава да врати оне које је Уједињено Краљевство односило из бројних земаља током своје колонијалне прошлости.

Све су бројнији захтеви за репатријацију, међу којима су најпознатији они из Грчке, Египта и Нигерије, али музеј се крије иза закона који је донео тамошњи парламент 1963. а који забрањује музеју да враћа било који од својих предмета.