РТ Балкан ексклузивно на Данима Ермитажа у Србији: Додирните уметност и благо Русије (ФОТО/ВИДЕО)

Београд је први пут домаћин Дана Ермитажа у Србији, манифестације од међународног значаја, коју од 24. до 29. октобра организује Ермитаж - један од највећих музеја на свету, уз сарадњу са Министарством културе Србије и компанијом "Гаспромњефт".

Дани Ермитажа у Народном музеју у Београду биће отворени вечерас за посетиоце, а новинари су данас први имали прилику да виде део чари царске Русије - да погледају посуђа од порцелана из којег су пили руски цареви - као и да буквално додирну историју: древне фреске, старинске ћилиме и тактилне макете других дела из колекције.

Слике Русије коју сви воле

Уочи манифестације, директор Ермитажа Михаил Пиотровски прецизирао је да је Србија прва земља у Југоисточној Европи у којој овај музеј покреће програм.

"Долазак Ермитажа у Србију није само прича о експонатима или ономе шта музеј ради. То је и разговор о томе како Русија сада живи, шта се тамо мења, ствара. На крају крајева, Ермитаж је својеврсна слика Русије. Русије, коју сви воле", рекао је Пиотровски.

У Народном музеју Србије посетиоци ће моћи да посете изложбе "Невидљива уметност" и "Царски порцелан". Пројекат "За границом видљивог" крши главно правило музеја - да је забрањено дирати експонате. На овој изложби пипање експоната је дозвољено, чак је и обавезно.

Ермитаж већ дуги низ година експериментише са форматима, стварајући реплике уметничких дела: барељефе, тактилне копије, 3Д портрете. У почетку је овај пројекат био развијан за слабовиде и слепе особе - посетиоце музеја, али показало се да је тактилни приступ уметности близак најширој јавности. 

У Народни музеј Србије Ермитаж није донео само ретке експонате, већ и посебан доживљај уживања у уметности. На поставци "Невидљива уметност" посетиоци могу да осете шта значи када можете да додирнете музејско благо, што смо се и лично уверили.

Кустос Игор Малкиел казао је да је ова необична изложба подељена на два дела. Први део датира још из петог века, а посвећен је налазима зороастријског локалитета Пенџикент (Таџикистан) и ископавањима пете хумке Пазирика (Алтајске планине, Русија).

"Представљамо необичну инклузивну изложбу. Веома смо захвални Министарству културе Србије и Народном музеју на сарадњи. Ова изложба је посвећена људима са лошим видом, лошим слухом и проблемима у развоју. То не значи да неће бити занимљива и свима осталима који немају тих проблема, јер сви желе да пипну музејске експонате", рекао је Малкиел. 

Како је навео, могу се видети и тродимензионалне сцене зидних слика древног Пенџикента (6. и 8. век нове ере) и њихове анимиране реконструкције -  анимирани филмови који откривају значење цртежа.

Малкиел је, међу многим експонатима, показао и плишаног пса, омиљену играчку царевића Алексеја, сина цара Николаја Другог, која је направљена у Немачкој - уз напомену да су скоро сви царски дворови имали такве играчке. 

Величанствени примерци декорације царске гозбе

Царска фабрика порцелана је у сарадњи са Ермитажом понудила изузетне реплике дворских сервиса за ручавање, заснованих на аутентичним историјским експонатима. 

Из музејске збирке одабрани су најбољи примерци - посуђе и украси који су од 18. до почетка 20. века чинили величанствену декорацију царске гозбе, који су раније били у оставама за посуђе Зимског дворца и других царских резиденција. 

Кустос Ирина Багдасарова истиче да ова поставка указује на уметнички порцелан представљен као наслеђе царске Русије.

"Тим посуђем од порцелана причамо причу о царској породици Романов, о њиховом животу, као и о уметничким стиловима од 18. до почетка 20. века. О сопственом порцелану маштао је још Петар Први, путујући по Европи где је куповао уникатне предмете од 'фурфора' (порцелан се тако некад звао), које је чувао у музеју у Русији. За време владавине његове ћерке Јелизавете Петровне, Русија је почела да производи свој порцелан", подсетила је Багдасарова.

Како је указала, основу изложбе чине сервиси направљени по чувеним оригиналима који су се својевремено користили током оброка, пријема и прослава царске породице у Зимском дворцу и другим резиденцијама монарха. 

Уз дворске сервисе на изложби су представљени и свечани портрети руских владара, величанствене панораме Санкт Петербурга, слике царских резиденција и дворске трпезе. 

Изложба је начин да се осети дух прошлих времена и урони у посебну атмосферу Ермитажа. Подржана је необичним архитектонским дизајном експозиције, који је стилизован у складу са ентеријером музеја.

Обе поставке у Народном музеју биће отворене за посетиоце до 24. новембра.