Сајам књига опет је ту, али његово 66. издање одржава се последњи пут на традиционалном месту, под куполама београдског сајма, што је разлог више да искористите наредне дане (до 29. октобра) како бисте поновили своје библиотеке, те затворили једно поглавље живота у српској престоници.
У познатом распореду у Хали 1 треба обратити пажњу на кућу "Catena mundi". Овај релативно млад издавач који се пре свега бави проучавањем националне историје, објавио је нове наслове професора Миломира Степића и Слободана Антонића.
Степићев "Геополитички појмовник Балкана" пружа детаљан увид у геополитику југоисточне Европе – у више од 600 одредница сазнаћете све о силама и процесима који обликују наше полуострво. Тема Антонићеве књиге "Украјински рат – буђење царства" је раскид савремене Русије са Западом који је започео с украјинским ратом који је наметнуо нове државне, друштвене и историјске идеје.
Никола Маловић сабрао је есејистичку прозу објављену у магазину "Печат" у књизи "Догодине на мору" – занимљива је целина у којој тумачи компликоване односе између Србије и Црне Горе и Црне Горе и Боке Которске, али и она где потказује отуђену глобалистичку елиту и промишља шта нас чека у геополитичким ратовима Колективног запада и Русије.
На штанду "Новости" – зборник текстова руских писаца и интелектуалаца "А ви тако волите Достојевског" (приредио и превео Желидраг Никчевић) који разматрају околности након почетка Специјалне војне операције. Захар Прилепин, Герман Садулајев, Лав Пирогов, Андреј Ткачов, Борис Мјачин, Марија Захарова… залажу се за одбрану руског духа, културе и језика, а у потезима украјинске власти виде опасност.
Немачки новинар и писац Удо Улфкоте у својој последњој књизи "Купљени новинари" (Информатика ад Београд) открио је како политичари, тајне службе и високе финансије управљају немачким масовним медијима, с освртом на корупцију у листу "Франкфуртер алгемајне цајтунг". Такође, навео је бројна имена из немачког, европског и америчког света медија, политике и финансија, уз објашњење њихових манипулација, до износа мита који примају.
Занимљива су и два ранија "Информатикина" издања – "Петар Велики: Графички роман Политикиног забавника 1940–1941" о руском монарху који је заслужан и за стварање првог српско–руског војног савеза на Балкану."Први рат модерне Србије" посвећен је145. годишњици почетка Српско-турског рата 1876. и доласка руских добровољаца на Балкан – први пут у једном албуму су обједињене илустрације руских часописа који прате догађаје с почетка рата.
У светлу ситуације на Космету подсећамо на књигу бугарске историчарке Теодоре Толеве "Утицај Аустроугарске на стварање албанске нације" ("Филип Вишњић"). Полазећи од докумената случајно пронађених у бечком Дворском архиву, ауторка је разоткрила одлучујућу улогу аустроугарске дипломатије у трансформацији Албанаца из групе племена у нацију.
Што се тиче белетристике, издвајамо "Меланхолију" новог нобеловца Јуна Фосеа ("Блум издаваштво") у којој писац дочарава унутрашњи свет норвешког уметника Лаша Хертвига.
У роману "Земља-ваздух-небо" ("Агора") руски писац чеченског порекла Герман Садулајев деконструише тему рата уз помоћ тока свести главног јунака на релацији између Луганске Народне Републике и Сирије.
"Геополитика" је објавила роман који је добио Букерову награду 2023 – "Временско склониште" Георгија Господинова, писца који је, по речима нобеловке Олге Токарчук, "јединствен по много чему, а нико не може спојити интригантан концепт, чудесну машту и савршену технику писања као он".
Вредан спомена је и опус израелског писца Давида Гросмана, врло актуелног последњих дана будући да је дигао буру есејом "Црна субота" (објавили су га бројни светски медији), где се побунио против политичких актера у Тел Авиву а поводом сукоба на Блиском истоку. Препорука је роман "Живот се много са мном поиграо", парадигматична прича 20. века заснована на судбини Еве Панић и на њеном животу од Чаковеца, преко Београда и Варварина, до Голог отока и одласка у Израел, где ће деценијама живети у кибуцу.