На данашњи дан пре 71. године у Београду, на месту садашње Крунске улице, основан је Музеј Николе Тесле, за чување и промоцију целокупне имовине српског научника, изумитеља и генија.
У приземљу музејске зграде налази се стална поставка, а остатак "Генчићеве виле" крије Теслину архиву од 548 кутија и више од 163.911 сигнатура докумената, рукописа, фотографија, научних белешки, рачуна, цртежа и писама.
Реч је о дипломама, књигама, техничким предметима из области машинства и електротехнике, лични и одевни предмети, меморијали, експонати...
Виши сарадник у музеју Николе Тесле, Милица Кеслер, за РТ Балкан каже да је њој најзанимљивији део архиве онај који се не односи на науку и научни рад, него на Теслину животну причу и мање познате детаље који излазе из конвенционалних корпуса и тешког научног рада који су доминантни.
"Поред официјалних честитки и писама научника, угледних званица, институција, представљени су и људи који су Тесли честитали празнике, а то су у највећем броју били нама непознате особе. Из те кореспонденције се види да је био омиљен међу комшијама. Иако је живео у хотелу Њујоркер, велики број честитки су му слале собарице, лифтбојеви, продавац из дућана воћа, шваље које су му шиле монограме. Писао му је и дечак који се потписивао као голубар. То су људи који су долазили са њим у дневну, личну комуникацију, тако да нам све то указује на његов сензибилитет, опуштеност и потребу људи из окружења да буду добри са њим", наводи она.
Највећи Теслин честитар и фан, наставља наша саговорница, био је Оскар Милер из Филаделфије - особа која им је задала много мука при проналажењу било каквог трага.
"Уопште нисмо знали ко је. Помно сам трагала ко му је писао за сваки Божић, за сваки рођендан, за сваки Васкрс, имендан, сваки могући празник. Касније сам наишла на нека његова писма и испоставило се да се он као поштовалац Николе Тесле некад нашао са њим, иако је био само неки камионџија, шпедитор, превозник. Обожавао је научника", открива Милица.
Мање познато је да Тесла има и дипломе певачких друштава, иако нико никад није чуо да је Тесла певао нити је он то споменуо у својим списима.
"Мимо почасних доктората, признања инжењерских и проналазачких друштава, удружења електричара и сл. пронашли смо и дипломе са наших простора, певачког друштва из Брчког, певачког друштва Карађорђе и певачког друштва Београдских електрана. Имамо у архиви целу преписку са њима. Они су га питали да им постане кум заставе и да му одобре да друштво понесе његово име. Дао им је паре да направе заставу, послао им дизајнерско решење клуба, читав лого, декоративни врх, а он заузврат добија њихову диплому", објашњава саговорница РТ Балкана.
После обележавања 150 година од рођења Николе Тесле, 2006. године, почиње нова ера и сведочимо буму Тесле као "робне марке".
"Посетиоце из Кине, Азербејџана, Мексика, Индије, Америке, Русије, Украјине, а у региону Северне Македоније и Словеније највише, посебно интересује љубавни живот Николе Тесле, али и бројни митови који га окружују. Неки од највећих митова су Теслини Тунгуски метеорит и зраци смрти, прича да је убијен, да је био манит који је сваки залогај јео другом виљушком и ножем, да је носио искључиво беле рукавице итд.", објашњава.
Осим што ће данас изложбе у музеју бити бесплатне за све посетиоце, госте очекују их и две пројекције филма "Бежично" који је продуцирао музеј.
"У 18 и 19 сати биће приказан документарно-играни филм аутора Бране Јовановића, у коме наши кустоси говоре о Теслиним изумима и приватним пикантеријама", наводи она.
Поред тога, новина од новембра ове године је и сарадња музеја са београдским вртићима који су показали велику заинтересованост за нову представу о Тесли.
"Имамо луткарску представу 'Авантура о сазнању' за децу предшколског узраста, сваког понедељка. Али с обзиром на то да је број заинтересованих вртића превазишао сва наша очекивања, морали смо све дане до краја године да резервишемо за најмлађе посетиоце", наводи виша сарадница у музеју.
Музеј годишње у просеку посети 150.000 људи, а 2023. биће забележена по рекордној заинтересованости посетилаца са двадесет хиљада гостију више, што је око 500 дневно.
Постоје и путујуће изложбе у иностранству, у Шпанији је у два наврата "Геније савременог електрицитета" посетило више од 120.000 људи, а оне мање у унутрашњости Србије, "Никола Тесла у свом и нашем времену" и "Никола Тесла – Човек из будућности" у Крушевцу, Златибору, Ужицу, Прибоју, више хиљада посетилаца.