Археолошка предистраживања у склопу припрема за изградњу ауто-пута "Карађорђе" на територији општине Рача, показала су да се на простору више од 50 локалитета налази мрежа праисторијских насеља која датирају од седмог до првог миленијума пре нове ере.
Др Мирослав Кочић, управник Центра за археологију "Драгослав Срејовић" Универзитета у Крагујевцу, за РТ Балкан каже да су захваљујући најновијим методама, ласерским скенирањима, снимањима из ваздуха, геолошким сондама и лабораторијским проучавањима разбијене досадашње тезе да су утврђења и насеља у Шумадији била веома ретко распоређена и слабо насељена.
"Пређашња истраживања оставила су слику да су шумадијска насеља разуђена. У Горњој Гружи на простору Кнића видели смо да су ти локалитети неочекивано велики, реч је о 30 хектара са неких 600 кућа. А након тог периода енеолита приметно је да имамо потпуни колапс популације. Сада овим истраживањем које се надовезује, у брдским и стрмијим пределима, одједном наилазимо на енелиотска насеља за која смо веровали да их нема превише. То нису појединачна насеља, већ је реч о једном систему, друштвеној комплексности и различитим друштвеним слојевима", објашњава Кочић.
То све показује да густе шумадијске шуме крију један систем поглаварстава који на сваких 7, 8 километара има управне центре, где су живела племена која у мирно доба живе у долинама, а у несигурним одлазе у брда и тешко доступне пределе.
"Антрополошки гледано, то је јако занимљиво јер постоји циклични моменат на Балкану, где је Шумадија у неколико наврата била окосница организације друштва, између осталог и током металног доба", објашњава археолог.
На локалитетима Вишевац Градиште, месту рођења Карађорђа, и Ђурђева Главица, могу се видети одбрамбени системи у виду подизања камених бедема и сечења стенске подлоге, масивни бедеми од сухозида, украсна керамика, метални предмети и остаци, алат од камена за обраду текстила и коже, бројним налазима шкољки, гробних хумки из периода гвозденог и бронзаног доба итд.
"Не очекујете шкољке на врху Шумадије, то је доста неочекивано. Вероватно су биле део неког технолошког процеса, али дефинитивно нису скупљане за прављене накита већ су вађене из Мораве и доношене и млевене на врх брда", открива.
Систем праисторијских утврђења који се сада појављује и дефинише у Шумадији је од велике важности за науку и разумевање развоја друштвене организације у Европи, и представља огроман научни и туристички потенцијал и окосницу будућих образовних и туристичких рута.
"Предстоји нам још фаза истраживања до средине следеће године, и тек ће доћи до занимљивих резултата, али и ово је огромно откриће. Густина насеља и популације се мењају кроз различите периоде и њихов центар. Током неолита у Европи су најзначајнији Блиски исток са Анадолијом и Балкан", каже наш саговорник.