Објављен ужи избор дела за Награду "Димитрије Богдановић" за 2023. годину
На основу одлуке жирија који чине др Слободан Антонић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, др Јана Алексић, др Марија Јефтимијевић Михајловић и др Борис Булатовић (председник), у конкуренцији за Награду "Димитрије Богдановић" за 2023. годину – коју Научно удружење за развој српских студија из Новог Сада додељује за најбољу књигу у области хуманистичких и друштвених наука – од укупно 125 наслова у ужи избор од 12 одабране су следеће студије (према азбучном редоследу презимена аутора):
- Јасмина Ахметагић, Књига о Андрићу – Андрићева проза из перспективе Јунгове психологије (Блум издаваштво, Београд);
- Владан Бајчета, Књижевност с предумишљајем – стваралачка биографија Слободана Селенића (Академска књига, Нови Сад);
- Милан Громовић, Плаво прозорје – огледи о византијској духовности и сродним аспектима српског песништва XX века (Академска књига, Нови Сад);
- Мирко Зуровац, Онтологија уметности I–II (Службени гласник, Београд);
- Бојан Јовановић, Српско културно благо (Православна реч, Нови Сад);
- Горан Максимовић, Градови српског реализма (Центар за српске студије, Бањалука);
- Зоран Милутиновић, Преболевање Европе – конструкција Европе у српској култури (Геопоетика, Београд);
- Игор Перишић, Књижевност и либерална мисао (Институт за књижевност и уметност, Београд);
- Миломир Степић, Геополитички појмовник Балкана (Catena mundi, Београд);
- Синиша Стефановић, Успон и пад Вукове ћирилице – од Кримског рата до Кримског рата (Андрићев институт, Вишеград);
- Весна Тријић, Књижевност између политике и културе – Бранимир Шћепановић и Данило Киш (Андрићев институт, Вишеград);
- Богољуб Шијаковић, Мишљење у плетиву историје – огледи из српске философије (Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Подгорица).
Награда која носи име великог проучаваоца српске средњовековне књижевности и културе и одважног заступника српских националних права у титоистичкој Југославији, основана је прошле године и први добитници овог признања су др Мило Ломпар за књигу Црњански и светска књижевност (Православна реч, Нови Сад) за науку о књижевности и др Немања Девић за књигу За Партију и Тита (Службени гласник, Београд) за историографију.
По речима председника жирија Бориса Булатовића, идеја да се установи награда "Димитрије Богдановић", била је врло смислена будући да су у наше време хуманистичке науке и културно наслеђе које је предмет њиховог изучавања – занемарени, а посебно у српском случају пошто је на делу малигно превредновање чинилаца српске културне и политичке егзистенције и обликовање представе о својеврсној криминогеној култури.
Богдановићеву бригу за српску културу показали су досадашњи награђени аутори Ломпар и Девић, као и писци чије су се студије нашле у ужем избору за 2023. годину.
Димитрије Богдановић (1930–1986), истакнути српски историчар књижевности и академик САНУ, као и храбри критичар комунистичког режима, између осталог је прикупљао и истраживао грађу о историји Косова и Метохије, те дигао глас против тишине о терору над Србима на Космету – када је постаo члан САНУ, основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања, који је махом указивао на обесправљеност Срба на КиМ. Из тога је настала његова "Књига о Косову" (1986) након чега је уследила жестока медијска хајка на академика.
"Људи као Димитрије Богдановић и у већим народима се јављају једном у пола века", говорио је историчар Радован Самарџић.