На основу одлуке жирија који чине др Слободан Антонић, др Мирјана Бојанић Ћирковић, др Јана Алексић, др Марија Јефтимијевић Михајловић и др Борис Булатовић (председник), у конкуренцији за Награду "Димитрије Богдановић" за 2023. годину – коју Научно удружење за развој српских студија из Новог Сада додељује за најбољу књигу у области хуманистичких и друштвених наука – од укупно 125 наслова у ужи избор од 12 одабране су следеће студије (према азбучном редоследу презимена аутора):
- Јасмина Ахметагић, Књига о Андрићу – Андрићева проза из перспективе Јунгове психологије (Блум издаваштво, Београд);
- Владан Бајчета, Књижевност с предумишљајем – стваралачка биографија Слободана Селенића (Академска књига, Нови Сад);
- Милан Громовић, Плаво прозорје – огледи о византијској духовности и сродним аспектима српског песништва XX века (Академска књига, Нови Сад);
- Мирко Зуровац, Онтологија уметности I–II (Службени гласник, Београд);
- Бојан Јовановић, Српско културно благо (Православна реч, Нови Сад);
- Горан Максимовић, Градови српског реализма (Центар за српске студије, Бањалука);
- Зоран Милутиновић, Преболевање Европе – конструкција Европе у српској култури (Геопоетика, Београд);
- Игор Перишић, Књижевност и либерална мисао (Институт за књижевност и уметност, Београд);
- Миломир Степић, Геополитички појмовник Балкана (Catena mundi, Београд);
- Синиша Стефановић, Успон и пад Вукове ћирилице – од Кримског рата до Кримског рата (Андрићев институт, Вишеград);
- Весна Тријић, Књижевност између политике и културе – Бранимир Шћепановић и Данило Киш (Андрићев институт, Вишеград);
- Богољуб Шијаковић, Мишљење у плетиву историје – огледи из српске философије (Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори, Подгорица).
Награда која носи име великог проучаваоца српске средњовековне књижевности и културе и одважног заступника српских националних права у титоистичкој Југославији, основана је прошле године и први добитници овог признања су др Мило Ломпар за књигу Црњански и светска књижевност (Православна реч, Нови Сад) за науку о књижевности и др Немања Девић за књигу За Партију и Тита (Службени гласник, Београд) за историографију.
По речима председника жирија Бориса Булатовића, идеја да се установи награда "Димитрије Богдановић", била је врло смислена будући да су у наше време хуманистичке науке и културно наслеђе које је предмет њиховог изучавања – занемарени, а посебно у српском случају пошто је на делу малигно превредновање чинилаца српске културне и политичке егзистенције и обликовање представе о својеврсној криминогеној култури.
Богдановићеву бригу за српску културу показали су досадашњи награђени аутори Ломпар и Девић, као и писци чије су се студије нашле у ужем избору за 2023. годину.
Димитрије Богдановић (1930–1986), истакнути српски историчар књижевности и академик САНУ, као и храбри критичар комунистичког режима, између осталог је прикупљао и истраживао грађу о историји Косова и Метохије, те дигао глас против тишине о терору над Србима на Космету – када је постаo члан САНУ, основао је Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања, који је махом указивао на обесправљеност Срба на КиМ. Из тога је настала његова "Књига о Косову" (1986) након чега је уследила жестока медијска хајка на академика.
"Људи као Димитрије Богдановић и у већим народима се јављају једном у пола века", говорио је историчар Радован Самарџић.