Иако му актуелност текста никад није била кључни разлог да би га поставио на сцену, у случају "Мистер Долара" то се ипак наметало, јер комад који је написан пре скоро једног века до те мере је савремен да ниједним редитељским поступком не мора да се указује на то, изјавио је редитељ Милош Лолић који је почео с пробама истоимене представе по тексту Бранислава Нушића у Народном позоришту у Београду.
Премијера је планирана средином марта 2024. године на Великој сцени.
"Интересантно је да је овај текст, заиста, изузетно актуелан. Радња се догађа на журци некакве високе класе, односно елите која је истовремено и политичка и финансијска и корумпирана. Један од разлога зашто сам се определио баш за овај Нушићев текст је тај што у њему има много ликова. Веома ми је инспиративно што ћу бити у прилици да радим велике групне сцене, а посебно ми је драго што у подели имам много младих глумаца", рекао је Лолић који ће бити задужен и за идејно решење сценографије.
Успешан почетак рада на новој представи, уметничкој и сарадничкој екипи пожелела је уметничка директорка Драме Молина Удовички Фотез, која је најавила ће 2024. у Народном позоришту бити у знаку Бранислава Нушића, поводом 160 година од рођења.
Као и у већини својих дела, Нушић и у "Мистер Долару" ангажовано пише, у овом случају, о моћи новца и о томе у којој мери је новац, вечни покретач збивања у свету – дајући му тиме функцију главног лика комада. И сам наслов представља алузију на значај новца, највећу опсесију како тадашњег друштва с почетка тридесетих година прошлог века, тако и овог, данашњег.
У фокусу комада, у којем се славни српски комедиограф подсмева у лице учмалој и затвореној групи живописних мрачних ликова, скоројевића и лажних буржуја, је прича о увређеном адвокату Александру Матковићу који уз помоћ медија жели да уради један "друштвени експеримент".
Ово ће бити тек друга поставка "Мистер Долара" у Народном позоришту у којем је праизведен 16. септембра 1932. године, у режији Јосипа Кулунџића.
Уметнички тим чине Периша Перишић (драматург), Мираш Вуксановић (реализација сценографије), Марија Марковић Милојев (костим), Невена Глушица (музика) и др Љиљана Мркић Поповић (сценски говор).
Улоге су додељене Недиму Незировићу, Теодори Драгићевић, Радовану Вујовићу, Нини Нешковић, Милошу Ђорђевићу, Иви Милановић, Александру Вучковићу, Калини Ковачевић, Драгану Секулићу, Ваји Дујовић, Немањи Стаматовићу, Бојани Бамбић, Вучићу Перовићу, Магдалени Мијатовић, Јовану Јовановићу, Софији Узуновић, Данилу Лончаревићу, Ивани Шћепановић, Сави Милутиновићу...