Орао, лав и крин: Изложба Музеја Републике Српске у Историјском музеју Србије

Гостујућа изложба Музеја Републике Српске из Бањалуке под називом "Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља" отворена је у Галерији Историјског музеја Србије у Београду.

Изложба је постављена у посебном делу изложбеног простора музеја, на горњем сегменту, и представља тематски додатак актуелној изложби "Чекајући сталну поставку".

Коаутори поставке Јанко Врачар и Дејан Дошлић из Бања Луке су на отварању провели новинаре и госте детаљно кроз своју изложбу, те открили да је на пројекту радио читав тим састављен од сликара, дизајнера и архитеката, како би представили 20 грбова у овој колекцији.

Они су објаснили да је на изложби приказана прича о породицама владарима, где посетиоци могу да се суоче са важном историјом средњег века, као њихова жеља да публици јасно приближе тај период Србије.

Хералдика као помоћна историјска наука проучава настанак грбова, правила њиховог постанка и историјат њиховог развоја.

Појава и развој грбова нераздвојиво су везани за витешку културу која се од 11. века развијала у средњовековној Европи, јер су се управо на витешким турнирима и појавили први грбови, како су Врачар и Дошлић објаснили.

У средњовековној српској хералдици често је тражена инспирација за изглед грбова Републике Српске, Србије и Црне Горе, односно у хералдичким знамењима српских владарских породица Немањића, Лазаревића, Бранковића и Котроманића, јер су ове владарске породице, као и други великашки родови, оставили значајан траг у домаћој историји и хералдици, пренео је Танјуг.

На изложби "Орао, лав и крин – Хералдика средњовековних српских земаља" представљено је двадесет грбова најзначајнијих владарских и великашких породица из Србије, Босне, Хума и Зете, дакле из средњовековних српских земаља које су владале од 9. до 15. века.

Ту су присутни од најстаријег српског владарског рода Властимировића до рода Бранковића, од којих потичу последњи титуларни српски деспоти. Вођење кроз изложбу представљало је исцрпно путовање у прошлост и анализу средњег века наше земље.

Грбови владарских и великашких породица у српским средњовековним земљама представљани су на новцу, печатима, у рукописним књигама, на одежди, дворовима, црквеним објектима и другим местима.

Грбови који се јављају у средњовековним српским земљама развијали су се под византијским и западним утицајима, што је видљиво на основу мотива који доминирају на њима, позајмљени из византијске протохералдичке традиције (двоглави орао, крст са оцилима) или из западне хералдичке традиције (штит, велики шљем, челенка, крин).

Публика има прилику и да чита кратки историјски осврт уз сваки од 20 грбова о тим владарским породицама - династијама: Властимировићи, Војисављевићи, Немањићи, Мрњавчевићи, Лазаревићи, Бранковићи, Драгаши, Балшићи, Војиновићи, Црнојевићи, Котроманићи, Косаче, Хрватинићи, Шантићи, Павловићи, Санковићи, Златоносовићи, Дињичићи, Николићи и Влатковићи.

Изложба ће моћи да се погледа до 30. марта 2024. године.