Између трпезе и софре: Чаша цара Душана и тањир патријарха Арсенија у Народном музеју

Чаша цара Душана и тањир патријарха Арсенија Четвртог неки су од изузетних предмета који се могу видети на изложби "Између трпезе и софре: металне посуде од 13. до 19. века у збиркама Народног музеја Србије".

"Изложба у Народном музеју Србије је идеална прилика, с обзиром на празнике када се већина нас окупља око својих трпеза, да се дође и види како су некада у прошлости изгледале гозбе, какво је посуђе коришћено", рекла је Ивана Лемкул, кустос поставке, која траје до 7. априла у НМС.

Ауторке изложбе, Бранка Иванић, Наташа Церовић и Ивана Лемкул одабрале су 81 посуду, чаше, тањире и друго, које су сакупљане током периода од 150 година.

На изложби се могу видети предмети готово идентични онима који су и данас у употреби у припреми хране, попут котлића или авана, а Лемкул додаје да се неке посуде, попут сребрних чаша, више у принципу не користе.

"Од антике је било устаљено да се за пиће, за наздрављање, користе нарочито сребрне посуде, доста плитке за наше данашње схватање чаша", објашњава Лемкул и додаје да ми данас, када кажемо чаша мислимо на стаклене, дубоке посуде, а да су у средњем веку коришћене плитке сребрне и златне чаше којима се наздрављало у свечаним приликама.

Такав је пример сребрне позлаћене чаше цара Душана (1308-1355), нађене у цркви у Дренови, општина Кавадарци, у Северној Македонији.

"На дну има представу двоглавог орла, која је окружена натписом 'У Христу Богу благоверни цар Стефан' и такође је украшена мотивима храстовог листа, који је карактеристичан и за готичку уметност", истакла је кустос.

Изложба показује, између осталог, тањир са именом патријарха Арсенија Четвртог Јовановића Шакабенте (1698-1748), предводника Друге сеобе Срба, сребрну чашу "смерног Сергија" из 17. века, некада у ризници манастира Дечани, и чашу са представама фантастичних животиња из 15. века из Банатске Дубице.

Лемкул је истакла да је метално посуђе у прошлости било ствар престижа и средство за истицање статуса и класне припадности власника, пре свега оно од племенитих метала, попут сребра.

Према њеним речима, велики број изложених посуда је украшен и позлатом и врло богатом декорацијом, а најстарији примерци датирају из почетка 13. века.
Изложба садржи и велики број предмета из 14. и 15. века, а осим сребрних, представљене су и посуде од обојених метала, бронзе, бакра, олова и месинга, које су коришћене свакодневно како за послужење хране, тако и за њено чување.