Култура
Председник Матице српске: Какав год да је свет, можемо да бринемо о култури свог народа
Станић је још једном критиковао Закон о родној равноправности који предвиђа увођење санкција за оне који не користе родно осетљив језик
Националне културе треба неговати тако да би оне саме откриле потенцијале универзалности, изјавио је председник Матице Српске Драган Станић и истакао да је та институција позната по својој бризи о стандардном српском језику, својим научним часописима и истраживачким пројектима.
"Однедавно смо почели и да организујемо израду сабраних дела значајних стваралаца, прошле године смо завршили сабрана дела Борислава Михајловића Михиза, а сада смо приступили изради дела Чедомира Попова", рекао је он у интервјуу за данашњу "Политику".
Међу часописима ове културне и научне институције је и Летопис Матице српске, најстарији књижевно-научни часопис у свету, који излази већ два века и који, према Станићевим речима, посвећено гради идентитет српске културе, преносећи тај задатак из епохе у епоху, из државе у државу, из једног вредносног система у неки сасвим другачији.
Основна порука часописа, истакао је Станић, јесте да какав год свет био, ми можемо бринути о себи и о својим ближњима, о свом народу и његовој култури, па у свим тим околностима опстанак нас самих можемо и морамо непрестано уздизати ка вишим облицима људског достојанства.
Говорећи о томе како закључци са недавно одржаног научног скупа у Матици српској о српском језику и родној равноправности одговарају на савремене изазове у друштву, рекао је да се у вези са тзв. родно осетљивим језиком појављују бар два веома озбиљна проблема.
"Прво сам појам рода је потпуно нејасан па, како је на скупу у Матици српској, показао Слободан Антонић, тај појам може имати чак стотинак различитих значења, са опасношћу њиховог даљег умножавања. На једном нејасном појму, када не знамо тачно о чему говоримо, никаква ваљана правна кодификација не може и не сме бити урађена", истакао је он.
Додао је да је, када је тзв. Закон о родној равноправности донесен, пре три године, било предвиђено да од 2024. године креће примена санкција против оних који не спроводе тзв. родно осетљивог језика, а да је тај појам пун мањкавости насталих због чињенице да су ову норму исписивали идеолошки острашћени људи а не истински поклоници српског језика и његових изражајних могућности.
"Све што се тиче језика и његових изражајних могућности не би смело да буде строго законски санкционисано. Уколико санкције остану, то је сигуран пут којим уводимо правно, државно насиље тамо где би требало да буде простор испољавања љубави, сензибилности, међусобног разумевања и поштовања, те потребе за ваљаним и лепим изражавањем", рекао је Станић.
Оценио је да би језику требало препустити да спонтано у дужем временском периоду сам одреди шта ће прихватити, а шта одбацити.
