Изложба слика Уроша Предића од сутра у Галерији САНУ

Изложба "Урош Предић­ – достојанство свакидашњице", аутора др Снежане Мишић и професора др Игора Борозана, свечано ће бити отворена сутра увече (19 ч) у Галерији Српске академије науке и уметности (САНУ), најављено је данас у сусрету са медијима у овој установи.

Присутнима су се обратили академик Душан Оташевић, управник Галерије САНУ и аутори изложбе проф. др Игор Борозан, историчар уметности и др Снежана Мишић, музејска саветница.

Слична изложба дела Уроша Предића одржана је 2022. године у Галерији Матице српске.

Како је најављено, на сутрашњем отварању ће говорити др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, и споменути проф. др Игор Борозан, док ће изложбу званично отворити академик Зоран Кнежевић, председник САНУ.

Управник Галерије САНУ, Душан Оташевић навео је да пројекат представља резултат наставка вишедеценијске успешне сарадње Галерије Матице српске из Новог Сада и Галерије САНУ у Београду на промоцији и презентацији националне уметности и културне баштине.

Овог пута две институције спојио је уметник Урош Предић, који је током читавог свог дугог и стваралачки плодног живота био нераскидиво повезан са Матицом српском и САНУ.

Како је подсетио Оташевић, поред дела из Галерије Матице српске и САНУ, на изложби су представљене слике Уроша Предића из Народног музеја Србије, Народног музеја Зрењанин, Српске православне цркве, Дома Јеврема Грујића, Музеја града Београда, Факултета ликовних уметности у Београду, Матице српске и многих других.

На изложби ће се наћи и радови из приватних колекција од којих већина до сада није била излагана нити доступна широј јавности.

На изложби Галерије САНУ која ће трајати дуже од два месеца, до 26. маја, биће представљена уметничка дела из различитих колекција која ће публици пружити увид у животне, стваралачке и тематске просторе Уроша Предића.

Изложбу прати истоимени каталог др Снежане Мишић и проф. др Игора Борозана и изложбена свеска Јелене Межински Миловановић, музејске саветнице.

Историчар уметности и ко-аутор изложбе Игор Борозан је оценио да је Урош Предић био толико аутентичан, оригиналан и аутономна уметничка фигура, да не само да не постоји пандан на нашој ликовној сцени, већ да он нема ни следбенике.

"Урош Предић на неки начин је познат и непознат уметник. Односно, Предић се налази у нашој колективној свести, и он је био сликар култних, иконичних дела, аутор националних и патриотских тема. Био је највољенији српски сликар, пандан му је био писац за децу Јован Јовановић Змај. Био је дубоко мисаони појединац, изразити интелектуалац и истовремено индивидуалац", анализирао је Борозан.

Коаутор изложбе о Урошу Предићу је открио да је велики српски сликар предавао на чувеној Бечкој академији за сликарство, али је ипак одлучио да тамошњу катедру и каријеру замени за повратак у Србију, колико је увек волео своју земљу и народ.

Предић је на захтев САНУ оставио аутобиографске записе који се данас налазе у Архиву академије. Већина његове преписке је уништена током рата.

Ипак, у Музеју књиге и путовања у оквиру Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" налази се богата лична преписка и збирка докумената о Урошу Предићу са више од 1700 јединица.

Борозан је подсетио да је Предић тако размењивао писма и разгледнице са угледним људима и уметницима свог доба, као што су Богдан Дунђерски, Лаза Костић, Паја Јовановић, Богдан Поповић, Стеван Сремац, Стеван Стојановић Мокрањац.

Игор Борозан је указао на чињеницу да је Предић сматран "отуђеним појединцем", да је бежао од гужве и градске вреве, клонио се превеликог броја људи.

"Урош Предић је значајан као велики иконограф, стварао портретно и посебно религиозно сликарство, у чему је био у рангу са највећим светским сликарима тог времена. Предић је био осетљив на неправду, на класне, друштвене разлике које су се први пут јавиле баш у његово време. Урош Предић који је поживео скоро 100 година заиста је остао оригиналан и нема премца у културном и историјском значају", закључио је Игор Борозан.

Урош Предић (Орловат, 1857 - Београд, 1953) био је уметник који се уз Пају Јовановића и Ђорђа Крстића сматра за најзначајнијег српског сликара реализма. Предић је највише остао упамћен по својим раним радовима, у којима је приказао "стваран" живот сасвим обичних људи. Касније је дао велики допринос у црквеном сликарству и портретима.

Предићев богати плодни опус обухвата чак 1658 радова.

Једна од најпознатијих његових слика је антологијска "Косовка девојка".