Промоција књижевноисторијских дела Милорада Павића: Слободни дух писца

У Библиотеци града Београда представљена су издања "Историја српске књижевности барокног доба", "Историја српске књижевности класицизма" и "Историја српске књижевности предромантизма" Милорада Павића, дела која нису поново штампана већ 30 година

Представљање прва три тома серијала "Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића" одржано је данас у Библиотеци града Београда.

Велики пројекат садржи три дела: "Историја српске књижевности барокног доба", "Историја српске књижевности класицизма" и "Историја српске књижевности предромантизма".

Ова дела су део трогодишњег капиталног пројекта објављивања сабраних књижевноисторијских студија и есејистике Милорада Павића који су започели Културни центар Војводине "Милош Црњански" из Новог Сада и Народна библиотека Србије. У питању су књиге које нису поново штампане већ 30 година.

Директор Културног центра Војводине "Милош Црњански" Ненад Шапоња рекао је на представљању ових издања да ће укупно бити објављено девет књига.

"Милорад Павић се бави тиме где су полазишта нашег језика у овим књигама. Он је био белетристички писац, прави светски аутор. Погледајте само 'Хазарски речник'. Та његова књига је преведена на чак 80 језика и променила је свет, направила земљотрес промене", анализирао је Шапоња и додао да је тај необични роман лексикон премештао логику и епохе, и представљао барок, класицизам и предромантизам.

Шапоња је оценио да су све три Павићеве књиге сасвим различита дела историје југословенске књижевности.

"Ове књиге су одраз слободног духа Павића из визуре једног писца, уметника, ствараоца, што је најбоље, а не само из угла теоретичара или критичара књижевности, научника истраживача", закључио је Ненад Шапоња.

Милорад Павић сматра се једним од најважнијих српских књижевних историчара 20. века, о чему сведоче његови многи нови увиди у заборављене писце и епохе наше баштине (Гаврил Стефановић Венцловић, барок, класицизам и предромантизам) који су прихваћени и високо вредновани у науци о српској књижевности.

Поновно издање ових радова представља значајан допринос домаћој и европској академској заједници где они имају статус обавезне литературе, али и целовит увид у стваралаштво једног од најзначајнијих књижевника последњих деценија 20. и почетка 21. века.

Павићева супруга Јасмина Михајловић, књижевница и критичарка, сматра да се цео подухват може дефинисати као "капитално капиталне књиге" и додаје да је срећна што се дела поново могу показати нацији и јавности. Михајловић је подсетила да је идеално да Сава Дамјанов буде приређивач свих дела, јер је он био студент Милорада Павића, докторант и касније наследник катедре.

Сава Дамјанов је такође рекао да га данас обузимају снажна осећања, јер су Павић и он били веома блиски, као "духовни отац и син".

"Књижевноисторијска и есејистичка дела Милорада Павића не подразумевају само њихово реиздање већ и приређивање текстова по савременим текстолошким начелима, уз пратећу научну литературу", рекао је Дамјанов .

Како је открио Дамјанов, следеће три књиге које би требало да се појаве крајем ове године биће студије о писцима којима се Милорад Павић читав живот бавио, а неки су чак постали и јунаци његове белетристике - Гаврил Стефановић Венцловић и Војислав Илић.

План је да се током 2025. године објављивање овог серијала заврши са Павићевићевим збиркама есеја.

Главни приређивач је приметио да је Милорад Павић такође имао бриљантну и импресивну уредничку каријеру у издавачкој кући "Просвета", али је тај део био покривен његовом каријером изванредног књижевника који је померао границе.

Милорад Павић (1929 - 2009) био је познати српски прозни писац, историчар српске књижевности 17-19. века, стручњак за барок и симболизам, преводилац Александра С. Пушкина и Лорда Џорџа Гордона Бајрона, професор универзитета и члан Српске академије наука и уметности од 1991. године.