Редитељ Лордан Зафрановић добитник је награде за животно дело предстојећег 71. Мартовског фестивала, саопштили су данас организатори из Дома омладине Београда (ДОБ).
"Зафрановић је лауреат који свакој награди коју добије даје и део сопствене вредности и значаја", навео је уметнички директор Мартовског фестивала Дејан Дабић.
Редитељ Лордан Зафрановић изјавио је да Мартовски фестивал има посебно место у његовој каријери, јер му је као почетнику био велики сан да ту прикаже своје прве филмове и била му је велика школа.
Он се захвалио Граду Београду што се и даље одржава фестивал који је за њега као почетника шездесетих година "био чудо!"
"Доћи са 35-милиметарским филмом на Мартовски фестивал је било нешто што смо само сањали. Овде је био професионалан, велики фестивал са значајним именима од којих смо дрхтали. Посебно од великог (Крсте) Шканате (1924-2017), који нам је свима био узор", рекао је Зафрановић.
Када је први пут учествовао на Мартовском фестивалу, Зафрановић није могао да верује кад је видео да његов филм гледа 2.000 посетилаца у Дому синдиката, а након тога је уследила у ДОБ-у "више него жива дискусија", и читаво искуство је описао као "за памћење".
Зафрановић је био дошао са кратким играним филмом "После подне (пушка)" (1967) и документарним "Људи (у пролазу)" (1967)а признаје да није могао доћи себи кад је у новинама стигла оцена да је то "нешто најцрње и најлажније што се у документарном филму направило".
"То је за мене био страховити шок. Дали смо другу Далмацију. Посматрала се као туристичка разгледница - лепота, лето, сунце, купање, а овде смо ушли у најцрњи део друге Далмације, која је нама била пуно ближа, него ова лаж која се шири до данас", навео је редитељ.
Зафрановић се присетио да му, иако је био одбачен од стране медија, није сметало да и даље буде критичан и на Мартовски фестивал доноси полемичке филмове.
"Овај фестивал је био за нас ауторе страховито значајан. Радило се о заиста изузетним светским талентима. Са овог фестивала одлазили су филмови на готово све светске фестивале, у Лајпциг, Москву, Краков, где су добијали изузетно велике награде", рекао је Зафрановић.
Нагласивши да је Мартовски фестивал за њега био велика школа, Зафрановић је додао да је фестивал "задржао тај сјај", и да остаје везан за салу ДОБ-а, где су долазили аматерски филмови младих аутора са фестивала у Пули, и то је за њих била "мала Пула".
Зафрановићево име је нераскидиво везано за историју Мартовског фестивала, пошто је овде приказао свој први филм 1966. године, и 2019. представио свој стоти филм.
"Између свих ових година стала је једна блистава редитељска каријера у којој су се низала ремек дела у кратком метру, документарном и целовечерњем играном филму", оценио је ДОБ.
Како је наведено, Зафрановић је награђиван на Мартовском фестивалу и представио се као један од најзначајнијих аутора, не само кинематографије југоисточне Европе већ у европским и светским оквирима.
Из ДОБ-а су подсетили на Зафрановићеве наслове као што су "Аве Марија" (1971), "Први валцер" (19781), "Антика" (1972), "Рад зида град" (1975), "Завичај - Владимир Назор" (1978), "Крв и пепео Јасеновца" (1983), "Лица теракота" (2003) или "Симфонија небеског града" (2004).
Ти филмови су "део не само историје, него и антологије нашег документаризма и кратког метра", оцењено је из ДОБ-а.
Пре две године Зафрановић је председавао жиријем 69. Мартовског фестивала, а из ДОБ-а је додато да је тиме чинио част и "организаторима, али још и више ауторима који су понели награде на завршној свечаности".
"Он је одувек уживао углед великог редитеља, али и бескомпромисног ствараоца, за којега је наш велики књижевник и сценариста, Арсен Диклић, својевремено рекао 'да се не боји да по стварима копа до дна", наведено је из ДОБ-а.
Мартовски фестивал документарног и краткометражног филма биће одржан од 26. марта до 30. марта.