Лордан Зафрановић o "Дјеци Козаре": Јасеновац је једна од највећих траума овог поднебља

Јасеновац је несумњиво велика историјска чињеница, велика траума овог региона, али је и инспиративан за преиспитивање феномена зла и зато је мој нови филм "Дјеца Козаре" бескомпромисан, рекао ја за данашњи НИН Лордан Зафрановић један од најцењенијих редитеља са простора бивше Југославије.

Ризници његових признања придружила се недавно и Награда за животно дело 71. Мартовског фестивала. Прошле године на Фесту Зафрановић је добио награду Београдски победник за изузетан допринос филмској уметности.

"Медиј филма, бивајући толико дуго у њему, искористили смо и да презентујемо све оно што нас је тиштило, што смо хтели да кажемо у разним периодима, разним идеологијама, разним распадима, ратовима, ужасима, у нашим страховима да се то не понови. Мени је на неки начин и смешно то 'за животно дело', јер још увек радим. Можда ће звучати бизарно, али ја се осећам као да сам на почетку. Са сваким филмом, па и сад. Већ размишљам о новом филму јер је овај при крају. Снимили смо и сад је у монтажи" казао је Зафрановић.

Цењени редитељ истиче да му је награда на Мартовском фестивалу посебно важна јер, како каже, без ових документарних филмова не би било ни ових играних.

"Са мало више анализе би се могло јасно показати да сам готово редовно прво радио документарни филм. Зато што сам хтео истражујући да прођем одређену тему, да направим прво документарац па тек онда да из тога, са неким искуством истине до које бих дошао, идем у играни филм. И овом филму који радим претходио је документарац "Крв и пепео Јасеновца". Само више нису документи него игране партитуре, ликови, драме, судбине трагедије... али је готово идентично" каже Зафрановић.

Снимање новог Зафрановићевог филма "Дјеца Козаре" завршено је је пре неколико месеци и то остварење се сада налази у монтажи.

"На који начин један обичан човек, кад крену идеологије и историјске халабуке, бива заведен злом? Шта и како се то у човеку развија, и појединачно и масовно, што потом, како је историја показала, резултира масовним трагедијама. Феномен егзекуције. Како убијамо? Како обичан човек са својим врлинама и манама постане окорели мрзитељ, убица, мучитељ. На делу су болни процеси и чињенице. И увек отворено питање" напомиње Зафрановић.

Он истиче да су се у филму "Дјеца Козаре" бавили једном од највећих траума овог поднебља.

"У писму које је оставио један од наших јунака, пише: "Јасеновац као да никад није постојао, има само нека ледина?. То је чињеница. Тамо не постоји ништа осим траве и велике ледине. Али ако су важне ствари, поготово ако су и страшне, на маргинама сећања и памети, не значи да оне не делују. Напротив! Ми смо се у филму бавили једном од највећих траума овог поднебља, тј. региона. А та траума је и врста упозорења. Да се не понови. А бојим се да је врло близу, напетости су велике. Ширење пропаганде, тј. мржње је огромно. По неком мом осећају, наши страхови су се обистинили. Треба само мало да то пукне и да крене" казао је Зафрановић и додао да једва чека да види на који начин ће бити прихваћен његов филм "Дјеца Козаре".

Његов нови филм како најављује биће "трагикомедија из Сплита чија се радња одвија пред долазак фашизма, пред Други светски рат".

"Желим да неки свој темперамент извучем вани и да свету онако фелинијевски, само са друге стране Јадрана, покажем да смо и ми били део те традиције и те културе. Може се рећи да је тај филм по атмосфери аутобиографски. Имао би нешто што ће људи препознавати, што је део ове културе, дух овог поднебља" рекао је Зафрановић.