"С краја на крај империје" у Народном музеју: Узбудљива прича о три живота једног споменика

Сложену биографију споменика тумаче аутори изложбе Адам Црнобрња и Веселинка Нинковић, пратећи трагове историје на јединственом епиграфском сведочанству откривеном на простору Србије

Изложба "С краја на крај империје. Пут римског витеза", посвећена епиграфском мермерном споменику римског витеза Марка Улпија из друге половине другог века, отворена је у Малој галерији Народног музеја Србије (НМС) и трајаће до 12. маја.

На изложби, уз споменик који је пронађен у близини депоније "Винча" код Београда, на панелима је предочено место његовог налаза, као и места рођења и времена службовања Марка Улпија у Римском царству.

Почасни натпис говори да је Марко Улпије вероватно био пореклом из Беневентума у ​​Италији, а служио је као коњички официр у римској војсци и одликован је за храброст у походима императора Марка Аурелија и Луција Вера.

Након завршетка војне службе, Улпије је постао царски службеник високог ранга - прокуратор провинције Дакије Апуленсис.

Аутори изложбе, музејски саветници др Адам Црнобрња и мр Веселинка Нинковић, заступају тезу да је Марко Улпије службу наставио и као прокуратор у суседној провинцији Горњој Мезији, пошто је споменик нађен у Винчи.

Директорка НМС-а Бојана Борић Брешковић је подсетила да је споменик имао три живота.

Коришћен је током првог века као база за статуу, крајем другог је на његовој доњој страни уклесан натпис на латинском језику, а током друге половине трећег века послужио је као грађевински материјал.

Истакла је да је то "изузетан реликт, сведочанство прошлости нашег тла из доба Римске империје", који је са "уклесаним текстом на латинском језику јединствени историјски извор", и "артефакт високог ранга".

Према њеним речима, споменик је случајно откривен у лето 2020. године уз пут ка депонији "Винча", на подручју археолошког налазишта Ошљане, да би потом био украден, и убрзо пронађен, након чега је пренет у НМС.