Министарка културе Србије Маја Гојковић отворила је Павиљон Србије и изложбу "Exposition Coloniale" Александра Денића на 60. Бијеналу уметности у Венецији.
Отварању су поред Гојковићеве, министарке културе Црне Горе Тамаре Вујовић и амбасадорке Србије Мирјане Јеремић, присуствовали аутор Денић, као и комесарка Српског павиљона и директорка Музеја града Београда Јелена Медаковић.
Централну тему бијенала "Странци свуда / Stranieri Ovunque" задао је кустос манифестације Адријан Педроса, а Денићева инсталација у Венецији критички указује на последице конзумеризма, либералног капитализма и колонијалне ере.
"Свако бијенале представља јединствен светски догађај. У Венецију су поново упрте очи свих поштовалаца културе. Готово век и по, ово је место на којем уметност нуди нове и инспиративне одговоре на најсложенија питања свог времена", рекла је Гојковићева на почетку свог обраћања.
Оценила је да смо се у епохи у којој је номадски начин живота постао "нова нормалност" сусрели с немогућношћу кретања, коју је наметнула пандемија и нуждом избеглиштва широм света.
"Свако од нас може бити странац – странац се може бити свуда, то је феномен који покушавају да растумаче уметници из читавог света. Србија, земља раскршћа, богата је историјом сеоба, долазака, насељавања, одлазака у свет и повратака. Испуњена је богатством различитости које су у њу донеле и прилике и неприлике. Чврсто верујем да су управо зато нама расизам и ксенофобија страни. Странац у Србији никада није само туђин, он је и гост и пријатељ", истакла је министарка.
Додала је да свет који је колонијализован безличном свакодневицом и разменом информација без много смисла, није више дом никоме, те да Србија, поучена сопственом историјом, током које је неговала отвореност према другом, има аутентичан одговор на питање овог Бијенала.
Денићева изложба храбра критика свакодневних колонизованих облика живота
Министарка је оценила да "Exposition Coloniale", дело Денића и кустоса Ксеније Самарџије, "директно и језгровито одговара на тему овогодишњег Бијенала".
"Реч је о изузетној снази креативности, о храбрости критике свакодневних колонизованих облика живота и категорија на које смо навикли, приказаних кроз оригиналност у обликовању и преобликовању простора и времена", приметила је Гојковићева.
Проглашавајући Павиљон Србије отвореним, министарка је позвала присутне да заједно погледају поставку, како би уз њену помоћ отргнули "нашу машту и наш свет из сивила и бруталности отуђења".
У кратком обраћању Денић је признао да је пројекат био прилично амбициозан, и захвалио је на помоћи Министарству културе и Музеју града Београда, свом посвећеном тиму и свима који су помогли.
Србија раме уз раме са 29 других земаља
Јелена Медаковић је пак оценила да "Србија, са својом изузетно богатом културом, поносно стоји раме уз раме са 29 других земаља које су део ове престижне и дуговечне међународне манифестације још од њених почетака".
Учешће на Бијеналу представља не само част за сваку земљу и њену културу већ је и велика привилегија за уметнике који имају прилику да својим делима представљају своју земљу на светској уметничкој сцени.
Уочи отварања Денић је признао да му је "тема дошла како треба" будући да је последњих 15 година радио као сценограф и у Немачкој, где је сарађивао с позоришним редитељем Франком Касторфом, заједнички "звонећи на узбуну" управо око отуђења и тога како је бити странац.
"Свако је странац у смислу кад видите да вас велике компаније гурају у нешто што не бисте хтели. Живот је био добар и док није било мобилних телефона. Сви су долазили на време", навео је Денић.
Према његовим речима, сад се налазе нови начини да се што више искамчи да мали човек буде што већи роб, не само технологија.
Денићеву поставку чини осам сегмената, односно модула, који представљају одређене елементе архитектуре градских средина, као што су хотелска соба, телефонска говорница, јавно купатило и кафана.