Један од најзначајнијих америчких романсијера данашњице, песник, есејиста, сценариста, редитељ и преводилац Пол Остер преминуо је у Њујорку у 78. години од последице рака плућа.
Својим друштвеним ангажманом сврставао се међу утицајне критичаре стања савременог света, и посебно савременог америчког друштва. Постао је познат по својој необичној и загонетној постмодернистичкој фикцији и причама које се поигравају темама случајности и судбине.
У својим романима Остер често показује другачију Америку, пуну усамљеника.
"Америка је за велики број људи једно врло самотно место и постоји нека туга у америчком животу коју стално осећам. Да, има енергије, да, има оптимизма, да, да, да... Све те ствари које сви знају, но испод свега тога овде постоји једна страховита усамљеност. И оно што ме више интересује од тог оптимизма јесте начин на који људи живе унутар ове привидно бујајуће, развијене земље, уз сву ту прикривену тугу и осећај неповезаности", рекао је аутор својевремено у интервјуу београдској "Политици".
Рођен је у Њу Џерсију у јеврејској породици, дипломирао је светску књижевност на Универзитету Колумбија, а након студија се преселио у Париз. У САД се враћа 1974, почиње да пише есеје, песме и романе.
Популарност стиче 1980-их година а у својој врло плодној каријери написао је 34 дела – аутор је романа Г. Вертиго, Левијатан, Месечева палата, Њујоршка трилогија, У земљи последњих ствари, Књига опсена, Пророчка ноћ, Бруклинска ревија лудости, Путовања у скрипторијум, Човек у мраку, Невидљиви, Сансет парк, Зимски дневник, 4321...
Написао је две мемоарске књиге, књигу есеја Уметност гладовања, као и збирку песама Ишчезавања. Аутор је сценарија за филм Дим, коредитељ (са Вејном Вангом) филма Пандорина кутија, сценариста и редитељ филма Унутрашњи живот Мартина Фроста.
Остерове књиге су преведене на више од двадесет језика, а на српском, захваљујући издавачкој кући "Геопоетика", доступно је чак 13 романа, док је у припреми и његов последњи роман Баумгартнер.