Култура
Пронађен златни прстен кнегиње Милице: Држава ради на откупу и повратку у земљу
Власник прстена је потражио стручну помоћ ради дешифровања садржаја текстова угравираних на обручу прстена, и тако дошао до српског стручњака, који је утврдио да се ради о открићу века
Експертска група једног од српских музеја ради на откупу, верује се оригиналног, заручног прстена кнегиње Милице који се налази у приватном власништву. План је да га врати у земљу и преда Народном музеју, потврдио је председник Србије Александар Вучић током обиласка ове институције културе на Свесрпском сабору одржаном у Београду.
О прстену који је случајно пронађен у пољу у околини манастира Раваница, задужбине кнеза Лазара, подигнуте између 70-их и 80-их година 14. века писао је сајт "Све о археологији" још крајем априла.
Наиме, историчару уметности и саветнику у Завичајном музеју Јагодина, вишем научном сараднику на Балканолошком институту САНУ Браниславу Цветковићу садашњи власник златног прстена исти је донео на анализу, док је стручњак своја запажања објавио у извештају "Миличин прстен, откриће какво се дешава једном у животу", који се може наћи на сајту "Академија еду".
Власник прстена је потражио стручну помоћ ради дешифровања садржаја текстова угравираних на обручу прстена, и тако дошао до Цветковића, који је утврдио да се ради о открићу века.
"Већ на први поглед било је јасно да је прстен изузетан предмет због свог атрактивног и сложеног дизајна. Међутим, анализе његових стилских, типолошких, епиграфских, палеографских и иконографских карактеристика довеле су до закључка да прстен није само јединствен по својој врсти већ је, према подацима које пружа, морао припадати краљевској породици касносредњовековне Србије", пише Цветковић у извештају.
Прстен који је, како су комплексне анализе показале, кнез Лазар наручио за кнегињу Милицу, а у који је с унутрашње стране угравиран велики монограм у виду ћириличког слова М и љубавна изјава поводом венчања или брачног завета, једно је од највреднијих открића последњих година у српској средњовековној археологији.
Са обе спољне стране обруча прстена, наводи сајт "Све о археологији", налази се по шест издужених картуша са ћириличким натписима српске редакције старословенског језика.
Прстен је, према Цветковићевој оцени, направљен и као заштитни и брачни знак. Поред скорашњих налаза, овај прстен носи до сада најранији познати помен кнеза Лазара као "кнез", а уједно је и његов најранији сачувани портрет.
Текст садржи цитат из Псалма 9,19, који алудира на спасење сиромашних и великодушности богатих за убоге, што је повезано с "параболом праведног Лазара у недрима Аврамовим", што даје основу за укључивање кнежевске титуле (кнез) дародавца прстена.
Све наведено указује да је прстен наручио кнез Лазар за своју супругу кнегињу Милицу, закључио је Цветковић.
