Култура
Где је све расејано српско средњовековно рукописно благо: Од Харварда до ХАЗУ
Маријинско јеванђеље са најстаријим, до сада познатим, обележјима српске редакције старословенског језика чува се у Москви, најстарији сачувани препис Законоправила Светога Саве у Загребу, а најрепрезентативније издање српске штампане књиге у збирци Честера Битија, који је био приватни колекционар, у Даблину
Рукописно наслеђе српске ћирилске писмености, стицајем бројних неповољних историјских околности у великој мери је уништено, каже за РТ Балкан Миланка Убипарип из Одељења за археографију Народне библиотеке Србије.
"Оно што је остало сачувано само су остаци који сведоче о развијеној писмености и култури, негованој неколико столећа", додаје наша саговорница.
Такви сведоци српског средњег века су и два ремек-дела које је недавно Република Србија купила од лондонске аукцијске куће "Кристис": Српски октоих с почетка 14. века и Житије Варлама и Јоасафа из првих деценија 15. века. Уз то, прва рукописна књига је један од тек неколико сачуваних српских октоиха на пергаменту.
Миланка Убипарип објашњава да је према подацима прикупљеним увидом у каталоге и инвентаре колекција и фондова широм света, као и повременим теренским испитивањима, не рачунајући богате збирке у Русији и Украјини, српских рукописа расуто у иностранству око 2.500.
С друге стране, на простору бивше Југославије, остало је сачувано око 2.500 књига насталих у периоду од 12. до 17. столећа и још око 2.000 које су исписане током 18. и 19. столећа, наводи Убипарип.
Русија и Бугарска
"Захваљујући богатим и садржајним књижним фондовима, српски манастири били су не само духовна, него и књижевна и културна средишта, у непрестаној комуникацији са Светом Гором и другим великим центрима широм православног истока. Стога су два главна правца одлива српских књига, још од периода неговања средњовековне рукописне књижне традиције, били простори Русије и Бугарске. Тамо су се српске књиге носиле као узорни предлошци за обликовање нових кодекса или су поклањане", каже стручњак из Археографског одељења НБС.
Она додаје да се данас у више научних збирки ових двеју држава чува значајан број српских рукописа: само их у Бугарској има преко 800.
"Српске књиге биле су, најчешће, интегрални део бројних црквених збирки и приватних колекција, које су у новије време сабране у фондове великих руских и бугарских државних установа. Тако српске рукописе данас налазимо у Руској националној библиотеци, Руској државној библиотеци, Библиотеци Руске академије наука, Државном историјском музеју и Руском државном архиву", каже Убипарип.
Истиче да је у Бугарској српских рукописа највише у Софији, у Народној библиотеци "Кирил и Методиј", док се значајан број налази у Библиотеци академије наука као и у Црквеном-историјском музеју.
Пловдивска библиотека "Иван Вазов" има 84 српска рукописа.
Порфирије Успенски и изгубљено српско четворојеванђеље
Што се тиче иностранства, како додаје наша саговорница, важне колекције српских рукописних књига налазе се у Немачкој (Берлин, Минхен), Аустрији (Беч), Мађарској (Будимпешта, Сент Андреја), Чешкој (Народни музеј, Народна библиотека), као и Библиотеци академије наука у Румунији, која још недовољно позната нашој науци.
Говорећи о томе које су највредније српске рукописне књиге које се чувају у институцијама у иностранству, Миланка Убипарип напомиње да тај попис треба започети са једном глагољском рукописном књигом.
"Реч је о Маријинском (Маријином) јеванђељу, старословенском четворојеванђељу са најстаријим, до сада познатим, обележјима српске редакције старословенског језика. Кодекс је настао почетком 11. столећа. Пронашао га је Виктор Иванович Григорович на Светој Гори (у Богородичином скиту) 1845. Данас се чува у Руској државној библиотеци у Москви. Два листа овог кодекса налазе се у бечкој националној библиотеци", описује наша саговорница.
Она подсећа и да се један лист Мирослављевог јеванђеља као и Вуканово јеванђеље, исписано првих година 13. столећа у Расу чувају у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу.
"Оба рукописа са Атоса је донео епископ Порфирије Успенски који је на Светој Гори боравио два пута: 1845/46 и 1859. године. У току свога првог боравка, Успенски је посетио и манастир Светог Павла где је нашао богато украшено српско четворојеванђеље, исписано крајем треће деценије 15. века. Из кодекса је извукао 12 листова: четири минијатуре са представама јеванђелиста и потписом сликара Радослава као и обиман запис писара рукописа Инока из Далше. Они се чувају, заједно са делом епископове заоставштине, у Руској националној библиотеци. Сачувани листови данас сведоче о лепоти и вредности целе књиге, будући да остатак кодекса до дана данашњег нигде није пронађен", каже наша саговорница.
Такође, у Државном историјском музеју у Москви се чува и најстарији познати српскословенски препис зборника тумачења Светога Писма, Хиландарски шестоднев Јована Егзарха, писара Теодора Граматика (Спана).
Од Старог континента до Новог света
"Иловичка крмчија, најстарији сачувани препис Законоправила Светога Саве настао 1262, данас је у Загребу, у рукописној збирци ХАЗУ. Препис хрисовуље Стефана Уроша II Милутина из 1314-1316, коју је српски краљ издао својој гробној задужбини, манастиру Светога Стефана у Бањској, пронађен је у 1889. у Старом Сарају у Цариграду. Јединствен у нашем писаном наслеђу, овај препис повеље у форми књиге, сачињен је са оригиналног свитка, који није сачуван", наводи Миланка Убипарип.
На Синају, у манастиру Свете Катарине, чува се најстарији данас познати српски псалтир, док се најбогатије илуминирана српска рукописна књига, Минхенски псалтир, који је некада припадао деспоту Ђурђу Бранковићу, чува у Баварској државној библиотеци.
"У Немачкој се данас чува више десетина наших рукописних књига, 49 само у Берлину, међу којима је, на пример, пергаментни Романов типик из 1331. године, најстарији сачувани српскословенски препис црквеног устава, настао на Светој Гори, за потребе хиландарског манастира", додаје наша саговорница.
У Француској националној библиотеци чува се препис Житија Светога Симеона од Стефана Првовенчаног из друге деценије 14. века, док се у Британској библиотеци налази Четворојеванђеље Јакова Серског из 1354. на пергаменту.
У збирци Честера Битија у Даблину чува се најрепрезентативније издање српске штампане књиге: Празнични минеј Божидара Вуковића из 1537, редак пример наше књиге штампане на пергаменту, наводи Миланка Убипарип.
"Српских рукописа има и на простору САД. У библиотеци харвардског универзитета налази се Сиринићки октоих. Исписао га је јеромонах Данило у Сиринићкој жупи, на Косову и Метохији, средином 14. века и некада је био саставни део обимног богослужбеног зборника, чија се прва садржинска целина (Читања из јеванђеља и апостола) чува у поменутој приватној колекцији у Даблину", каже Миланка Убипарип.
