У Мајкрософтовој "тихој соби" је немогуће боравити дуже од 55 минута, а ево и због чега
Сан сваке одрасле особе (а нарочито оне која има децу) јесте да има макар сат времена мира и тишине током дана. Међутим, мало коме уопште пада на памет чињеница да потпуна тишина уопше није пријатна људском уху и да би у таквим условима чак и тих сат времена било практично немогуће издржати.
Шта је тако посебно у "тихој соби"
Технолошки гигант Мајкрософт је, како би доказао да потпуна тишина уопште не прија људском уху, пре неколико година направио специјалну анехогену комору, односно собу која је убедљиво најтиша на свету - са нивоом буке која је за 20 децибела нижа од онога што ухо може да региструје. За комплетан пројекат стручњацима је било потребно пуне две године, а када је она коначно завршена, на ред је дошло и тестирање.
"Најдуже што је неко успео да проведе у комори је око 55 минута", изјавио је Хундрај Гопал у име Мајкрософта у интервјуу за Си-Ен-Ен.
Будући да у унутрашњост "тихе собе" не допире ни један једини звук од споља, особа која се налази у њој препуштена је сама себи, односно звуковима које производи њен организам. Боравећи унутра, она чује како крв која струји кроз вене, како срца куца и звукове који настају покретањем екстремитета. Звучи забавно, али је у стварности миљама далеко од тога.
"Тиха соба" - Франкенштајн међу просторијама
Хундрај Гопал, који је иначе један од водећих инжењера у компанији Мајкрософт, објаснио је да је комора направљена од шест слојева бетона и челика како би се у њој постигао потребан степен акустичне изолације. Захваљујући овим технологијама, апсорпција одјека је готово потпуна - невероватних 99,9 процената, што је апсолутни Гинисов рекорд.
Осим тога, унутар "тихе собе" налази се и сет посебно дизајнираних опруга које додатно пригушују вибрације и чине да се звукови једва региструју. Како преноси портал Унилад, прасак балона у овој просторији се практично не чује. Након што је спроведен експеримент, Мајкрософт је комору наставио да користи за истраживање нових аудио технологија.
