Кажу да чланове породице не можемо бирати, али - да ли је то заиста тако? До скора се веровало да јесте, али је једно истраживање научника Националне Академије Науке доказало да свако од нас са својим блиским пријатељима дели и одређени проценат гена. Дакле, чланове породице ипак можемо бирати, тако што ћемо себи одабрати праве, искрене пријатеље.
"Посматрајући комплетан геном открили смо да имамо генетских сличности са нашим пријатељима", рекао је Џејмс Фаулер, професор медицинске генетике, у интервјуу за Си-Ен-Ен.
Колико процената гена делимо са пријатељима
Професор Фаулер је ову тему истраживао пуних десет година, анализирајући 1.932 особе. Испитаници су били подељени у две групе, и то тако да једну групу чине парови јако блиских пријатеља, а другу - потпуни странци. Научник је са својим тимом посматрао чак милион и по маркера генетских варијација, како би установио у којој мери је свака особа слична свом пару.
"Открили смо да делимо око 1 процента гена са нашим пријатељима", закључио је професор Фаулер.
"То је, уколико посматрамо просечне вредности, једнако броју гена које делимо са рођацима у четвртом колену или члановима породице са којима имамо заједничке пра-пра-пра-прародитеље", додао је он. Међутим, заједнички гени (унутар тих 1 посто) нису једнако распоређени, већ неки доминирају, а неких има тек у траговима.
Једна врста гена је преовладавала, а научици су открили још једну занимљивост
Анализом је установљено и да су гени олфакторног система (чула мириса) убедљиво најприсутнији. Другим речима, и ми и наши блиски пријатељи имамо тенденцију да мирисе осећамо на исти начин. Примера ради, мирис кафе у кафетерији пријаће обома, а мирис ацетона ће, на пример, изазивати непријатан осећај.
Истражујући ову тему, научници су дошли до још једног, успутног открића. Наиме, људи имају тенденцију да се зближавају са људима чији је имунолошки систем другачији. Тиме се заштита од микроба и других патогена повећава, односно проширује се спектар зашитите организма на рачун "пријатељског" имунитета.