Земље се утркују да успоставе трајно људско присуство на Месецу, али ће морати да заштите астронауте од радијације и екстремних температура.
Прва британска астронауткиња Хелен Шарман рекла је за Би-Би-Си да новооткривена пећина изгледа као добро место за базу и да би људи потенцијално могли да живе у лунарним пећинама за 20 до 30 година.
Научници са Универзитета у Тренту у Италији Лоренцо Брудзоне и Леонардо Карер пронашли су пећину помоћу радара на каменој равници званој Mare Tranquillitatis.
Равница је видљива голим оком са Земље, а такође је и место где је "Аполо 11" слетео 1969. године.
Пећина је настала пре више милиона или милијарди година када је лава текла Месецом, стварајући тунел кроз стену.
Најближи еквивалент на Земљи биле би вулканске пећине на острву Ланзароте које припада шпанским Канарским острвима објаснио је Карер.
Када су Брудзоне и Карер схватили колико је пећина велика, рекли су да би могла да буде добро место за лунарну базу.
"На крају крајева, живот на Земљи је почео у пећинама, тако да је логично да би људи могли да живе у њима на Месецу", наводи Карер.
Пећина тек треба да буде у потпуности истражена, али истраживачи се надају да би радар, камере или чак роботи који продиру у земљу могли да се користе за мапирање.
Научници су први пут схватили да вероватно постоје пећине на Месецу пре око 50 година.
Затим је 2010. године камера у мисији под називом Лунар Рецоннаиссанце Орбитер снимила јаме за које су научници мислили да би могли бити улази у пећине.
Координатор тима за планетарне пећине Европске свемирске агенције Франческо Сауро рекао је да би откриће на Месецу могло да отвори врата за проналажење доказа о животу на Марсу.
Научници такође наглашавају да би пећина која је откривена на Месецу могла да помогне у одговору на основна питања о историји Земљиног сателита, па чак и Сунчевог система, преноси Би-Би-Си.