Деца у просеку проводе седам до осам сати дневно пред екранима. Међутим, када би се ово време драстично смањило, могло би довести до озбиљних и позитивних промена у понашању, према резултатима нове студије.
Коришћење телефона и таблета је постала једна од главних видова разбибриге за децу. Ипак, познато је да ово може да доведе до лошег понашања, под дејством утицаја негативног и непримереног садржаја, а такође је доказано да лоше утиче на раст и развој.
Срећом, решења постоје - откривено је да су деца, којој је у овој данској студији драстично смањено време испред екрана, показала значајна побољшања у понашању и емоционалном благостању.
Од половине породица које су учествовале у новој студији је затражено да ограниче слободно време своје деце пред екраном на највише три сата недељно - што је огромна промена у односу на просечних седам до осам сати дневно које већина деце проводи гледајући садржај на телефону или таблету. Деца су била узраста од 4 до 17 година.
Деца којој је време било смањено су показивала просоцијално понашање и боље регулисање сопствених емоције, а била су способна и да квалитетније комуницирају са околином.
Ово је посебно важно с обзиром да бројни родитељи данас користе технологију као примарни извор забаве и упијање информација за дете, али с обзиром да се не може гарантовати да је сав садржај безбедан и користан, може доћи до бројних проблема у развоју. Поред тога, ова активност спречава уживање у неопходним физичким активностима за децу која расту.
Ово је још један пример у низу доказа који потврђују да би деци требало забранити да гледају пред екране што дуже (барем до треће године живота), јер то може довести до кашњења у развоју.
Такође је откривено да бебе и мала деца којима је дозвољено време испред екрана имају већу вероватноћу да испоље атипична понашања повезана са неуроразвојним поремећајима, као што су аутизам и поремећај пажње/хиперактивности.
У овом случају, истраживачи су такође открили да су количина времена које би беби било дозвољено пред екраном и њихова старост директно утицали на њен развој. Сваки сат времена испред екрана повећавао је шансе да дете добије сензорне проблеме за 23 одсто када дете има 18 месеци, али би пао на 20 одсто код оних који су имали 24 месеца.
Једини изузетак су видео позиви, пошто је социјална предност ове врсте комуникације вероватно корисна за развој детета.