Фредерика Луиза Шарлота Вихлемина Пруска је свог будућег супруга, Николаја I, упознала давне 1814. године, у време када се још није ни знало да ће он наследити престо. Варнице између њих двоје нису плануле одмах, иако се њој Николај допао, понајвише јер се она није могла похвалити неком лепотом. Међутим, након пуне три године од упознавања, Александра и Николај су коначно "кликнули", а њихова љубав трајала је, уз доста успона и падова, све док их смрт није раставила.
"Николај није изневерио моја очекивања и наде"
По традицији династије Романов, изабраница Николаја I је морала да прими хришћанство и током свадбене церемоније промени име. Тако је Фредирика Луиза постала Александра Фјодоровна. Мемоари које је она водила сведоче о јаким емоцијама између супружника: "Осетила сам невероватну срећу када су се наше руке спојиле. Имам пуно поверење у мог Николаја, он никада није изневерио моја очекивања и наде".
Николај I и Александра Фјодоровна су имали пуно деце
Неколико месеци након венчања новопечени младенци добили су прво дете, сина Александра. "Наша се срећа удвостручила", записано је у дневнику. Деца су се само рађала: прво Марија, па Олга, па Александра. Рађање женске деце је делимично изазивало тензију у породици, јер су руском трону били потребни наследници. Срећом, ситуација се убрзо променила и пар је добио и тројицу синова: Константина, Николаја и Михаила.
Живот се преокренуо за трен, а царицу је "дијагноза" подстакла на тешку одлуку
Нажалост, 7. трудноћа је била и последња: царици је након тога било забрањено да има сексуалне односе са супругом, како би се спречило ново зачеће. По мишљењу лекара, њено тело то не би издржало. Суочивши се са страшном "дијагнозом", Алексанра је Николају I, на сопствену иницијативу, дозволила да има партнерке са стране. На крају крајева, она је сматрала да је боље и тако него да јој ради било шта иза леђа.