Магазин

Партнер који нас "допуњује" - добар избор или катастрофа у најави

Колико пута смо чули да се супротности привлаче и да избор партнера заснован на овој основи није лош? Изгледа као да се допуњују - он сталожен, миран, она "жива ватра", и тако између крајности, нађе се баланс. Међутим, да ли је овај став заиста добар или ипак води ка краху односа?
Партнер који нас "допуњује" - добар избор или катастрофа у најави© cottonbro studio/pexels

Када бирамо дечка или девојку, много ствари узимамо у обзир - изглед, особине, да ли се слажемо око битних животних питања. Такође, неки траже или их привлаче особе које су супротне од њих - на пример, ако смо стидљиви, можда ћемо потражити особу која је комуникативна и отворена, јер тако сматрамо да ћемо допунити једно друго. 

Психолози истичу да је уобичајено да нека особа поштује карактеристике код других, а које њој недостају и за које сматра кориснима - "како бих желео да сам друштвен и комуникативан", мисли стидљива и инхибирана особа или "како желим да мало 'прикочим', помишља друштвена особа. Такође, многи сматрају да су интровертима потребни екстроверти, односно да је потребна одређена допуна, компатибилност. Често људи траже дугорочне везе са особама које су различите од њих, показује једно истраживање из 2006. године.

Где нас води овакав став

Људи често укључују несвесни процес у однос и траже особе које ће их комплетирати када су у пару. На дуге стазе то може довести до сукоба, раскида и развода. Учестала су размишљања типа "имала бих одличан брак с обзиром да је он толико уређен и прецизан, а ја хаотична и мање пажљива када су у питању детаљи".

Стручњаци наглашавају да у овом мисаоном процесу лежи у веровању да ће супротни квалитети сваког појединачног партнера довести до упаривања, али се то неће десити. Индивидуалне карактеристике и особине личности припадају одвојено свакој особи и тако свака особа функционише, мисли и понаша се, у улогама које су јединствене за њих.

Особа усмерена на себе настављаће да буде таква као партнер, док личност усмерена на друге настављаће да обавља ту улогу као партнер. Обе могу веровати да ће бити комплетни у вези, али такво размишљање је ирационално, јер најчешће не доводи до односа коју желе. Баланс у вези није исти као баланс унутар особе.

Избор партнера на такав ирационалан начин, као што је оваква идеализација често води каснијим сукобима у вези, управо зато што су особе толико различите једна од друге, пише Сајаколоџи тудеј.

image