Магазин

Које би намирнице требало да једемо чешће, а које потпуно да избегавамо како године одмичу

Исхрана је уско повезана са квалитетом живота, али и начином на који наш организам стари. Стога је важно да разумемо које су то намирнице наши најбољи савезници у овом природном процесу, а које могу нанети више штете него користи, иако су богати витаминима и минералима.
Које би намирнице требало да једемо чешће, а које потпуно да избегавамо како године одмичу© Canva / nadianb

Од рођења па све до старости наше потребе у погледу нутријената се мењају: у 20-им годинама лако можемо да "прегурамо" дан са једним оброком, о коме чак не морамо ни размишљати да ли је избалансиран, у 30-им се организам већ полако мења и захтева од нас другачију исхрану која подразумева више квалитетнијих оброка, а 40-те доносе нове промене и прилагођавање исхране другим природним процесима који се дешавају у телу, као нпр менопауза код жена. Коју би то намирницу, како старимо, требало уносити што више, а коју, насупрот томе - избегавати у широком луку?

Ове намирнице би требало да једемо што више

Намирнице богате омега-3 масним киселинама и протеинима, попут лососа и других масних риба требало би да се на трпези налазе што чешће, нарочито у средњим и позним годинама објаснио је доктор Кевин Кук. "Старији одрасли би требало да теже томе да најмање два пута седмично уносе омега-3 масне киселине, премда оне играју значајну улогу у одржавању когнитивних функција и спречавању запаљенских процеса који могу водити ка озбиљнијим стањима у организму", навео је стручњак у интервјуу за Хафингтон Пост. Осим рибе, нутриционисти препоручују да се у позном добу конзумира и што више зелениша, који је богат елементима који подржавају мождане функције - лутеином, витамином Б, фолном киселином, рибофлавином и ниацином.

А ове - избегавати

Цитрусно воће, између осталог и грејпфрут спречава цревне ензиме да разграђују унети медикамент, јер у себи садржи хемикалију фуранокумарин. Због тога се може десити да се учинак лека удвостручи, па и утростручи, наносећи велику штету организму, упозоравају научници. "Узимање једне таблете одређеног лека са чашом сока од грејпфрута је као узимање 20 таблета одједном са чашом воде", упозорио је Дејвид Бејли, клинички фармаколог у интервјуу за Си-Би-Си. До интеракције између грејпа и лекова може доћи и неколико сати након конзумације, а стручњаци упозоравају да она настаје уколико медикаменти имају макар једну (или све три) кључне карактеристике: лекови се узимају орално, проценат активне супстанце који се апрорбује је низак или средњи и лек се метаболише ензимом цитокром П450 3А4.

image