Магазин
Ескперт открива како је дошло до "највећег компјутерског колапса у историји"
Кориснике корпоративних компјутера са "Мајкрософтовим" оперативним системом је 19. јула дочекао такозвани "плави екран смрти" - знак да је дошло до грешке у систему. Недавни компјутерски колапс је био оштар подсетник на то колико свакдоневни живот зависи од тенхологије, као и колико само један квар може да поремети функционисање авио-компанија, банака, медијских кућа широм света... Ако је тако "мала ствар" направила толико великих проблема широм света, шта ово значи за технологију у будућности?
Свет какав познајемо све се више ослања на дигиталну повезаност, за коју смо сигурни да увек ради тихо и марљиво "у позадини". Толико се ослањамо на њу да, када је дошло до ИТ колапса који је корисницима корпоративних компјутера са "Мајкрософтовим" оперативним системом прекинуо рад, нисмо могли да верујемо како технологија заправо може бити крхка, каже Фенг Ли, шеф катедре за информациони менаџмент, продекан за истраживање и иновације, Бајес Бизнис школе, Универзитета у Лондону.
Како је једно ажурирање софтвера уништило половину интернета у свету
Покренуто једним неисправним софтверским ажурирањем које је обезбедила фирма за сајбер безбедност "Краудстрајк", овај колапс је имао катастрофалан утицај на компаније које користе "Мајкрософт" оперативне системе (аердроми, медијске куће, продавнице...).
Овај инцидент, описан као "највећи ИТ прекид у историји", подсећа нас на широку мрежу ИТ веза које одржавају нашу дигиталну инфраструктуру, као и на далекосежне последице када нешто крене наопако.
Почело је са кашњењима на аеродромима, што се претворило у широко распрострањено отказивање летова. Сви летови неколико великих америчких авио-компанија ("Делта", "Јунајтид" и "Американ ерлајнс") били су обустављени, а заустављен је и ваздушни саобраћај на аеродрому у главном граду Немачке, Берлину. У исто време су и сви аеродроми у Шпанији пријавили "инциденте" због техничких проблема.
Сметње у раду су доживеле многе банке и продавнице, а и српска авио-компанија "Ер Србија" је имала "већа одступања од планираног рада летења" у путничком авио-саобраћају. У међувремену је прекинут и пренос на бројним ТВ и радио станицама, како и у другим земљама, па и код нас, јер је и медијска кућа Н1 објавила да се суочава са техничким проблемима.
Компанија "Краудстрајк" у центру пажње
Поред разоткривања дигиталног темеља које одржава наше друштво и економију, прекид је такође нагласио геополитичке димензије ослањања на технологију. "Крадустрајк" има скоро 24.000 клијената, што указује на то да ће даље решавање потешкоћа бити захтевно и сложено.
Сваки од тих купаца је сам по себи огромна организација, тако да је тешко проценити број појединачних рачунара који су погођени, наводи Би-Би-Си.
Земље са јаким везама са "Мајкрософтом" и "Краудстрајком", као у САД, највише су погођене, али чинило се да су предузећа у земљама попут Кине, са својом релативно изолованом и контролисаном ИТ инфраструктуром, имале мање последице, док Русија није имала никакве.
Из овог разлога су се јавиле и бројне сумње да није у питању био квар, већ хакерски напад. Међутим, извршни директор компаније "Краудстрајк" Џорџ Курц јавно извинио због глобалног технолошког проблема који је пореметио рад компанија. Ово је потврдило да је у питању квар у систему ажурирања, а не, као што су неки претпостављали, сајбер напад из Русије, Кине или Северне Кореје.
Уз то, Кина, Русија и све већи број других земаља активно су развиле сопствене мере сајбер безбедности и дигиталне инфраструктуре, које су можда ублажиле последице овог инцидента.
Колапс служи као оштар подсетник да се технолошка зависност може претворити у геополитичку рањивост, при чему државни органи све више морају да размотре не само економске, већ и стратешке и геополитичке импликације својих ИТ савеза, пише Фенг Ли за The Conversation, а преноси "Сајенс алерт".
Опоравак и будућност
Предстојећи спори процес опоравка ће показати значајне изазове који долазе у обнављању услуга унутар нашег сложеног, дубоко међусобно повезаног дигиталног екосистема. Овај догађај је покренуо озбиљна питања о отпорности "Мајкрософт" оперативних система и мера сајбер безбедности "Краудстрајка", које би требало да их штите.
Сада више него икада, јасна је хитна потреба да се методе сајбер безбедности поново процене и преиспитају. Побољшање отпорности система да би издржао поремећаје великих размера мора бити приоритет.
Шта ће бити са АИ
Још нешто што покреће многа питања је следеће: Ако само једна софтверска грешка може да уништи авио-компаније, банке, трговце на мало, медијске куће и још много тога широм света, да ли су наши рањиви системи спремни за вештачку интелигенцију?
Можда би требало више улагати у побољшање поузданости тренутних софтвера, уместо да журимо са новим четботовима и АИ асистентима - нерегулисана индустрија вештачке интелигенције може бити узрок нових и чак много већих катастрофа.
Иако је важно да прихватимо ове нове технологије, такође морамо да исправимо основне. Оператери за сајбер безбедност морају да обезбеде поуздано управљање и одржавање технологије, тако да могу да се суоче са било којим изазовом, од напада на сајбер безбедност до једноставног ажурирања софтвера.
