Због дуготрајних врућина и рекордне температуре мора које утичу на цели морски екосистем, већ неко време појачано је цветање на северном Јадрану, а све је више и медуза, посебно у увалама где је море плиће и брже се загрева.
Онима који дођу у контакт са медузама, лекари саветују да опекотину добро исперу морском водом и ставе хладне облоге.
"Могу ставити јабуково сирће ако рана није отворена или се обрате доктору да добију крему, комбинацију кортикостероида и антибиотика, чисто да брже санирају ту повреду", рекао је за ХРТ доктор Иван Стегић.
Мале хидромедузе нису опасне, а због загревања мора појавиле су се у близини плажа већ крајем јуна. Стручњаци кажу да ће ова појава изгледа да постане нормална, јер из године у годину море се све више заграва, а медузе воле – топло море. Температура мора последњих дана у Хрватској достизала је 30 степени целзијуса.
И мртве могу да опеку
Медузе неће намерно опећи људе, већ то чине штитећи се када их случајно додирнемо или нагазимо. Њихови пипци садрже нематоцисте (одређене ћелије) са нитима које ослобађају отров при активирању. Овај процес траје делић секунде и може се десити чак и ако је медуза мртва. Зато да бисмо избегли убоде медуза, неопходно је да се распитамо где се обично појављују, да носимо заштитно одело док сурфујемо или ронимо, и да никада не додирујмо медузе на обали, јер и мртве могу да опеку.
Које врсте могу да изазову озбиљне проблеме
У океанима широм света постоје хиљаде различитих врста медуза. Док неке могу бити безопасне, постоје и друге које могу изазвати озбиљне повреде. Међу најризичнијим је тзв. "вox" медуза и која се често назива морском осом. Живе у тропским областима, посебно у северном делу аустралијске обале и Индо-Пацифику. Аустралијска "бокс" медуза је најотровнија. Поред ње, треба споменути и lion’s mane и sea nettle које су ризичне, а такође су и велике. Има их у Атлантском океану, Пацифику, пише Кливленд Клиник.